Анђелко Заблаћански
СРБИЈО, МАЈКО
Србијо, мајко незалечених
вековних рана
опет те исто черече
туђини ђавољег соја
и твоја деца
с издајничких грана
највећи грешници прљаве образе
бришу од скута твоја
док људи без морала част ти газе
несрећна радости моја
Србијо, дојиљо свачије нејачи
покрадена историјо
с гробова младих мученика
и комаданих ти њива
храбрости
чак и кад те бију јачи
но, поред толико освајача и издајника
оних за које
и недужна си крива
родна грудо моја, још си жива
Србијо, зоро на западу
незашло сунце свих источних тама
ватро најхладнијих зима
не дај да ти убију последњу наду
чак и кад те сви напусте
кад останеш сама
испод свих кукоља жита има
за утрине ти пусте.
18. фебруар 2022.
⁂
Помислиш, то ноћ у једним очима
И сјај звезда на врху трепавица
Твоја су свитања у којима
Најлепше спаваш усред несанице
А оно прекор, празнина што те обузима
Помислиш, то Бог ти уздарје шаље
За све минуле патње, свако посртање
Пут ка светлости и још даље
Док душу не узме сасвим блажено стање
А оно немир, живот враћен у бивше траље.
17. јануар 2022.
У овом броју
Циклус Палермо – Радослав Миленковић
Проширени сонети – Милорад Бибин
Класичне строфе – Тамара Драгић
Савремена украјинска поезија – Павло Коробчук
Новогодишња ноћ – Наташа Димитријевић
Приче из живота – Драган Врањеш
Препорука – Невена Милосављевић
Нове књиге (Бранка Попић , Вријеме помирбе)
Рецензија – Александра Шаренац
Еп о сновима – Јелена Трајановски Станковић
Младост пише поезију – Нина Петровић
Награда и казна – Лидија Радисављевић
Песме времену – Љиљана Ивановић Јованчевић
Прича бескућне виле – Весна Ђукановић
Поклањам ти мисли – Татјана Трифуновић
Суштина поетике број 72 – ПДФ