Раде Шупић – Поезија младих

ISSN 2334-9417 (Online)

ПОСТОЈАЊЕ

Свет је преуморна слика коју не могу да сажмем:
плутамо без стида јер ми смо речи врх загађене воде.
И рибе почеле су пловити попут дечијих бродова
од папира. Молим сан да ми пева песму коју ћу заволети:
и најгоре је што знам да ти стихови неће одолети
нестајању: какво само живот – успева да сачини.

Заборављени су предели помоћу којих се живело
и неправедно постају силуете убогих уметника.
Корачам – али круг се изнова обнавља као феникс
и преко чела осећам слутње убијених галебова.

Сан се пребражава у заборављене речи из давнина:
на бледој трави ја верујем да постоји тих висина
мелодичних и благих. Можда новонасталих крила
случајно одабране птице – без лажи и неверице
бурног света: без болести које људи доносе и гнезде.

Прекид у постојању изазвао је стратусе да заплачу:
и ја им се дивим као што слутим поезију које нема.
Љубав ће наизглед бити творевина као морфема
моје особитости. И свако ће волети: али не и земља.

 

СМРТ ЈЕ ПОСЛЕДЊА ИСТИНА

Трагам за истином коју не могу наћи,
жудим за стварношћу – али такве нема.
Промрзнут и заруменео од хладноће;
молим ветар да ми позајми подстрек.

Гладан сам биљака са чистих врхова
и често сањам према мени бело цвеће.
У сновиђењу све је безбрижно и благо:
попут зеленила што украшава дрвеће.

Пламтим обилато и трагам за собом,
заробљен у некаквој симфонији здања.
Истрчим пред сваким крвавим оком
(покушавши да затрем боли постојања)

Живим два лутајућа ока – и два тела:
и храним несвесно странца са љутњом.
Окрећем се по тлу као студена трава,
као мртва птица – обавијена слутњом

 

СТИХОВИ НОКТУРНА

Уз вечерњи бокор пропраћен кроз зубље,
– буди звездарје кротко које обасипа зене.
Сневај мирни лахор крај месечине дубље;
(то прамен је стиха који добијаш од мене)

Нек дозове свака зена исконске даљине;
и под окриљем сунца да живи Истоветна.
Ти слободно наслути предвечерње плиме
(као што ходиш – тако и воли сва сретна.)

Не осврћи се на мисли људских страхота,
Већ само певај мило и затри шта те мори.
–Увек ћеш знати шта значи права лепота

(јер кроз љубави увек постоји неко гори)
Чекај тихо кад осмеси надолазе као слова;
ту рађају се песме – и нека мелодија нова.

ЗАБОРАВЉЕНО СУНЦЕ

I
Слепе очи не увиђају своје зло:
открио сам тајну свих мртвих речи
и како постојање извући из шака.
Болне усне пројектују светлост
која се одбија попут беле фурије.
Стакло пуца испред оног човека
који не распознаје суштину – јер
не схватити значи бити туђи слуга.
Људи више не знају шта је срећа:
не слуте месец и не виде сунце
које гори. Речи пламте али планета
запомаже и пева песму опомене.

II
Ни молба једног песника за свет
ништа не вреди. Он ће сачувати
искру сунца и позајмиће воду
са месеца: али када тихо нестане
– проћи ће много туга и ратова
док неко не продише рукама
које могу да кажу: које помажу сну.
Свет се крије али нико не жели
да се у сан упусти. И та нова плућа
су проклетство: сила привлачности
и сила пролазности другог бића.

III
Отисак у пролећном блату које
пева песму лишајева. Нико никада
неће моћи човеку да каже: нико
никада неће умети да живи –
а да не створи опекотине у зиду.
Сливају се и од хладноће постају
гребени испред којих ће се дивити
деца као чуду природе: испред
којих ће попуцати ораховина
због сивог и оскудног корова.
И том корову се дивим: желим
да се заједно играмо гледајући
пламен звезда као мали људи.

IV
Желим да предосетимо гнезда
која секу ловци што из докона
убијају. Ако губаво корење
може да се промени и постане
дивна хризентема: можда постоји
нада и за људе који руше крила.
Ја дугујем захвалност свим
сновиђењима и свим речима
јер ћу можда спознати човека.
Открити светлост и покрити
пригушени квадрат кисеоника:
значи да увек постоји још нека сила
која ће упознати претходну.

Раде Шупић

О ПЕСНИКУ

Раде Шупић је рођен 2000. године. Завршио је лазаревачку Гимназије, друштвено-језички смер. На Фестивалу литерарног стваралаштва „Фелис“ 2018. године у Лазаревцу, освојио је другу награду у категорији младих стваралаца. У децембру исте године, заузео је прво место на међународном песничком Фестивалу за децу и младе у Источном Сарајеву.
Живи у Лазаревцу.

Песме и биографија преузети су с портала Онлајн поезија