Rade Drainac rodio se kao Radojko Jovanović 26. avgusta 1899. godine u Trbunju kod Blaca. Osnovnu školu završio je u Blacu a 1911. godine upisuje se u gimnaziju u Kruševcu u kojoj – do početka Prvog svetskog rata, završava tri razreda. Godine 1914. već je na frontu, sa svojom vojskom, a 1915. povlači se preko Kosova i Metohije do Skadra i Lješa i stiže u San Đovani.
U zemlju se vraća 1918.godine, nastavlja školovanje, a prekida ga posle šestog razreda. Već 1919. godine, objavljuje poeziju u časopisu „Epoha“. Zbirka stihova „Modri smeh“ izlazi u Beogradu 1920. godine sa potpisom Rad. Jovanović. 1922. pokreće časopis „Hipnos“ i objavljuje program Hipnizma – prvi put potpisuje se kao Rade Drainac. U ediciji Hipnosa objavljuje knjige stihova „Voz odlazi“. Potom objavljuje niz zbirki pesama sve do poslednje „Dah zemlje“ objavljene 1940. godine.
Rade Drainac se svrstava među najinteresantnije srpske pisce između dva svetska rata. U prvoj fazi njegovog pesničkog rada najčešće je koristio dvanaesterac u stihu. Objavio je dve pesničke zbirke „Modri smeh“ (1920. godine) i „Afroditin vrt“ (1921. godine). U ovim zbirkama dominantni su motivi platonske erotike, prolaznosti i Boga.
Druga avangardna faza njegovog rada proizvela je pesničke zbirke „Voz odlazi“ (1923. godine), „Lirske minijature“ (1926. godine), „Bandit ili pesnik“ (1928. godine) i „Banket“ (1930. godine). Ove zbirke obiluju motivima putovanja, dehumanizovanog savremenog grada, slovenstva, muke pesnika na ovom svetu, sa sve prožetim crnim humorom i ironijom. Eksperimentisao je sa stilovima. Koristio se metaforama, a melodija i ritam javljaju se kao sinteza prostora i vremena.
U trećoj fazi svog pesničkog rada Drainac se sve više odmicao od modernizma. U programskim radovima kao što je „Književni front“ produbio je njegov sukob s nadrealizmom. Pesničke zbirke objavljene 1938. godine su: „Ulis“ i „Čovek peva“. Dok je 1940. godine objavio zbrku „Dahom zemlje“.
Njegova poezija sastoji se od raznih rešenja životne zagonetke. Koristio se jedinstvenim načinom izražavanja. Reči su mu jake, metafore sveže, upotrebio je veliki broj dotad nepoznatih reči u poeziji i tako na svojstven način modernizovao poeziju. Sa velikom strašću pisao je o modernom životu i savremenom svetu. Njegova poezija zahvatila je surovu životnu realnost, u pesmama su prisutni vozovi i brodovi koji odlaze na daleka putovanja, opevao je miris kafana, velike bulevare, uopšte život modernih gradova. Analizom njegovih dela osjeća se opsednutost putovanjima i velika čežnja za dalekim, neotkrivenim predelima.
Pisao je prozu u vidu pripovetki „Srce na pazaru“, romana „Španski zid“, putopisa i feljtona „Ljepote i čuda Pariza“, kritika i eseja „Osvrti“, književnih polemika i političke publicistike „Bez maske“, drama „Azil za beskućnike“ i ratnih dnevničkih zapisa „Crni dani“.Voleo je da putuje: 1927. i 1929. godine bio je u Francuskoj, 1931. u Firenci, a 1932. godine u Bugarskoj. Mobilisan je 1941, a posle sloma jugoslovenske vojske zlopaćenja i kraćeg lutanja vraća se u zavičaj, u Toplicu. Vreme provedeno u ratnoj Toplici opisao je u posthumno objavljenoj knjizi „Crni dani“.
Oboleo je od tuberkuloze – tada pesničke boljke i kratko se lečio u sanatorijumu na Ozrenu. Odatle je prebačen u Beograd, gde je umro 1. maja 1943. godine. U rubrici mesto stanovanja ostalo je zapisano – „bez ulice i broja stana“, a u rubrici najbliži srodnici – nije bilo srodnika na sahrani.
Pesme Rada Drainca čitajte na linku