Перо Зубац

Перо Зубац jе рођен у Невесињу, Херцеговина 30. маjа 1945. године. Основну школу завршио у родном месту, а експерименталну гимназиjу у Лиштици и Зрењанину. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду књижевност јужнословенских народа. Члан Удружења новинара Југославије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Обjавио педесет књига поезиjе, двадесет књига песама за децу, jедну књигу есеjа („Ти дани“, Стражилово, Нови Сад, 1976), књигу пародиjа на jугословенско песништво, шеснаест антологиjа jугословенског и страног песништва. На стране jезике преведено му jе седам књига (две књиге на македонски, две на албански, једна на мађарски, једна на италијански  и једна на румунски језик) а песме су му превођене на двадесет светских jезика. Налази се у десетак страних и преко триста антологиjа jугословенског песништва и песништва за децу.

Био jе главни уредник студентског листа ИНДЕКС, главни и одговорни уредник часописа за културу ПОЉА, у Новом Саду, уредник загребачке ревиjе ПОЛЕТ, уредник скопске МИСЛЕ, сарадник броjних jугословенских ревиjа, часописа и листова. Као новинар, имао jе своjе колумне и фељтоне у “Борби” (Београд), “Побjеди” (Подгорица), “Свиjету” и “Недjељи” (Сараjево), “Оку” (Загреб), “Дневнику” (Нови Сад), “Полету” (Загреб), “Раду” (Београд), “Гласу омладине” (Нови Сад), “Уни” (Сараjево), “Суботичким новинама” (Суботица)…

Обjавио jе (са Гораном Бабићем, Луком Паљетком, Владимиром Николићем) драму “Мудбол”, изведену 1968. године, позоришни комад “Вратио се Николетина” (са Драганом Jерковићем), изведен у Београду 2000. године, ТВ драму “Избацивач”, коjа jе емитована 1979. године, на ТВ Нови Сад и ТВ Београд.

Написао jе либрето за балет “Бановић Страхиња” Стевана Дивjаковића и либрето за оперу Мирослава Штаткића “Ленка Дунђерска”.

На стихове Пера Зубца компоновано jе више кантата, соло песама, ораториjума, а за стихове jе добио наjзначаjниjе награде на jугословенским фестивалима у Опатиjи, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожаjу, Никшићу.

Написао jе сценариjа за осам документарних филмова и целовечерњи филм “Центар филма” из Београда о Jовану Jовановићу Змаjу. Добио jе Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма за сценарио филма Кароља Вицека “Пинки”.

Био jе уредник популарне сериjе класичне музике Радио — Телевизиjе Србиjе “Хармониjа сфера”, шеснаест филмова о савременим композиторима класичне музике.

За књижевни рад награђен jе значаjним jугословенским наградама као што су: “Награда пунолетства” ОК ССО Нови Сад, “Горанов виjенац”, “Горанова плакета” за књижевност за дjецу, “Jован Поповић”, “Жарко Васиљев”, Октобарска награда Новог Сада, Повеља Новог Сада, Награда ослобођења Мостара, Златна плакета града Вуковара, Велика повеља града Краљева, Награда ослобођења Кикинде, “Златна кап сунца Мостара”, “Стражилово”, “Змаjев штап”, Награда Сремских Карловаца “Павле Адамов”, Годишње награде Радио Београда, Награде “Змаjевих дечjих игара” за књижевност за децу, награда “Стара маслина” за књижевност за децу, Бар, “Гашино перо”, Лазаревац, за животно дело у књижевности за децу, “Златни кључић” Смедеревске песничке jесени за књижевност за децу, Златна чаша манифестациjе “Чаша воде са извора”, Награда ослобођења Воjводине.

Заступљен jе у читанкама и лектири у Србиjи, Хрватскоj и Босни и Херцеговини.

Обjавио jе више текстова у jугословенскоj периодици на теме из совjетске и руске уметности. Писао jе о Jесењину, Маjаковском, Пастернаку, Цветаjевоj и другима.

Песму “Мостарске кише” у преводу Ирине Чивилихине, обjавио jе московски часопис “Работница” (фебруар 1988) у тиражу од 19.750.000 примерака. Неколико његових песама преведено jе на руски jезик и обjављено у руским ревиjама. Поема “Руска варка” обjављена jе и на италиjанском jезику, у Бариjу 2001. године.

Преводи Пера Зубца песника руских воjника палих у отаџбинскоj воjни, посебно песме Захара Городиjског, обjављени су у Jугославиjи, а песма “Кад ми часи смрти постану блиски”, дуго година jе веома популарна међу младима у Jугославиjи.

Перо Зубац живи и ствара у Новом Саду.