TVOJA SAM
Sa nebeske staze pod trepavice moje samo si skliznuo,
U očne zenice kao prolećna lasta svoje si gnezdo svio,
I nisi stao sa useljavanjem svog bića u moje pore,
Sada te svuda ima, u mojim sinapsama,
U mojim odumrlim ćelijama.
Kako se rešiti tvoje larve koju si svuda razasuo,
Pod noktima mi gmižu tvoja šaputanja,
Ispod rebara roj leptira ustreptalih penje se u dušnik,
I jedva dišem, a za život su mi potrebni.
Klizi mi, klizi niz napukle usne, niz bore mrštilice,
Klizi niz pršljanove, ključnu kost,
Svaki damar mi uštini,
Pritisni mi u jarosti žilu kucavicu,
Neka se tromb u srce zakuca.
I nek ne ostane od nutrine ništa,
Za grabljivice slaba sam vajda, zar ne?
Al’ tvoja sam, tvoja sva,
Rastresena u optičke varke,
Da ostala sam hladna i samo svoja,
A tebi sam se na prvom jutrenju u celosti dala.
POD OBRONCIMA NEBA
Sapet sam, taj usud mi lomi jedra,
Na gori Nebo i svaka nada je vedra.
Srce mi je Kadeš. Ne zaslužih ovu goru!
Gospode, što ne umreh na Horu?
Zar sunce daješ Mrtvome moru,
Gde ni za školjke života nema.
U svitanje, pod stenama Siriona,
Usnuo sam stada, čuo sam im zvona,
Poskakivali su snoviđeni jaganjci.
Sapet, a molim: još zemaljskih dana!
Da ponovo vidim kedrove Livana,
Jer zemlja je, Gospode, ogledalo Neba.
NISAM TI REKLA…
Nisam ti rekla sve,
Da ime je moje vernost,
Da svaka mi je pesma nedorečenost…
Ni da su u mom srcu kamene sfere,
Koje će nadživeti sve nebodere,
Koje jednim treptajem stvaraš.
Nisam ti rekla sve,
Jer si daleko od mog vida,
U zeni mi je oko Sahare, izgubljena Atlantida.
I na prestolu usana isklijali slad,
Čelo mi je planina Roraima,
A slapovi kose Večni plameni vodopad.
Nisam ti rekla sve,
Suze su moja istina,
U jezero prosuta zlatna prašina;
Iz kojeg izroni tvoja sunce-koža
I zarumeni platno izgubljeno u večnostima,
Kad tiho priznam san o jednim prstima.
ALFA I ZETA
Okupana suncem iz tvoga sam oka
Čista i voljena na rajskom satenu,
I čežnja je tvoja smerna, duboka
Alfa i Zeta u samrtnom pomenu.
Seme sam belog, divljeg oleandra
Rasuto na mahove u raspukle snove,
Krilo orla surog pobeglo iz kadra,
Frula glasonoša od sirove zove.
Gorske oči sam vrh Durmitora,
Iz Đavolje varoši kamena mlada,
Tvoja sam Srbija, tvoja Bajna gora,
Po ataru u ispašu raspuštena stada.
Tvoj sam početak i tvoj večni kraj,
U tebi izniklo seme što već cveta,
Izgubljeni davno, u mladosti raj,
Urlik sa Mon Blana na ivici sveta.
RATARU
Osemeni ovu trošnu zemlju,
Što nekad je samo smonica bila,
Kvrgava, kamena, katkad i jalova,
Mnogim je gladnim žita iznedrila.
Okupaj zrna kapljom tvoje rose
Kad im se mladenca sitna isklija,
I čuvaj ih suše i mraznog leta
Što dah im siše, i vlakna ispija.
Obilazi klasje u dane rastuća,
Oplevi srcopuc što se uz bulke svio,
Popce poteraj u njihove rupe
I cvrčka što se u kruni skrio.
Kad se kao more šenica zavijori,
Srpom je seci, pa veži u snoplje,
Odloži u salaše da vetar je suši
I od stabla spravi ubojito koplje.
Pa vrh u otrov čemerni umoči,
Razapni strelu ka plavom horizontu,
Ničice pade s neba jedna ptica,
Srce joj u primirju stradalo na frontu.
ČUVAM JE
Čuvam je kao orden iz izgubljenog rata,
Kao jedino sećanje na zaludnu borbu,
Čuvam je levo od iščupanog krila,
Kao jedini znak da tu je nekad bila.
Čuvam je slomljen od bezvredne ćutnje,
Negde na dnu snage što je u nestajanju,
Čuvam zrno mirisa na zidovima pora,
Čuvam je u korenu već dubokih bora.
Čuvam je od zaborava što um okupira,
Kao satenski jastuk iz kraljičine sobe,
Kao žućkastu ogrlicu od ćilibara,
Čuvam je u sećanju, gde nikad nije stara.
Čuvam je i kad trulost lice joj mije,
I kad kosti obrastu podzemne žile,
Čuvam je sjajniju od rečnog belutka,
Čuvam je u pesmi stihovanog kutka.
O PESNIKINJI
Nevena Milosavljević rođena je 13. aprila 1990. godine u Novom Pazaru. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici na katedri za Srpsku književnost i jezik. Trenutno pohađa master studije srpske književnosti.
Saradnik je u izdavačkoj kući ,,ASoglas“, kao lektor i recenzent prisutna je na oko četrdeset knjiga. Piše poeziju, prozu, eseje i kritičke osvrte, dobitnik je više međunarodnih nagrada za poeziju, svoje pesme je objavljivala u mnogim časopisima i zbornicima (Dr Filstud, Suština poetike, Bdenje, Sizif, Književne novine, Nekazano…).
Nevena je i majka dvoje dece. Živi u Zvečanu na Kosmetu.
Pesme su preuzete sa sajta Onlajn poezija, a biografija sa Poezije suštine