Milan Rakić rođen je 30. septembra 1876. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Profesori u gimnaziji, između ostalih, bili su mu Bogdan Popović, Jovan Cvijić, Ljuba Jovanović i Ljubomir Stojanović.
Završio je prava u Parizu. U Pariz je, kao i Dučić, došao pod uticajem francuskih pesnika simbolista. Divio se francuskoj kulturi i sanjao o boljem životu nakon rata. Kada se vratio iz Pariza u Beograd postao je diplomata za srpsku (i kasnije jugoslavensku) vladu i ostao je na toj funkciji skoro do smrti. Kao diplomata radio je u Skadru, Prištini i Solunu. Bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. godine, a 1917. godine u Kopenhagenu. Poslanik u Sofiji bio je od 1921. godine, dok je od 1927. godine bio poslanik u Rimu. Zbog posla diplomate imao je priliku da mnogo putuje, upoznao je kulturu i običaje raznih zemalja, stekao široko znanje, uključujući i književno, što je doprinelo uspešnoj karijeri pisca.
Rakić se svojim prvim pesmama javio u „Srpskom književnom glasniku” 1902. godine. Najčešće je pisao jedanaesterce i dvanaesterce, što mu je omogućilo postizanje lepog ritma i rima u pesmama. Bio je perfekcionista pa je zato napisao malo, svega šezdeset četiri pesme i dosta rano je prestao da piše.. Pisao je o smrti i nepostojanju, zadržavajući skeptičan i ironičan ton. Njegove najpoznatije pesme su „Iskrena pesma“, „Očajna pesma“, „Jefimija“, „Simonida“ i „Na Gazimestanu“.
Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama i predstavljaju vrhunac u izražaju one pesničke škole koju je osnovao Vojislav Ilić. Pored Šantića i Dučića, Rakić je treći veliki srpski pesnik toga vremena. Njegov jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna. „U pogledu tehnike, kazao je Skerlić, to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“.
Sa Šantićem, Rakić je najuspešnije obnovio našu rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma.
Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 18. februara 1922. godine, a za njenog redovnog člana 12. februara 1934. godine.
Za života objavio je dve zbirke pesama „Pesme“ (1903) i „Nove pesme“ (1912).
Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine nakon operacije. U čast Milana Rakića dodeljuje se pesnička nagrada koja nosi njegovo ime, a koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.
Pesme Milana Rakića čitajte na linku