Božica Vezmar – Oni i druge pesme

ONI

– Čije si oko gledao
U čijem si krilu glavu naslonio
Na čijem jastuku si noć ispratio

– Tvoje sam oko gledao
U tvoje krilo glavu naslonio
Na tvom jastuku noć ispratio
Noć ispratio i jutro dočeka

– Možda je bio san
Satkan nitima ljubavi
Možda sam tišina u tvom srcu
Ili
Svetlost dana

– San ili java koga je briga
Kad ljubavnim tkanjem trepere nedra
U svetlosti dana
Tebe u meni

PONOVO

Odavno nisam tu
Blede su reči koje su u tvom srcu
One koje su bile moje
Naše

I dalje
Tražim tvoje rime
Šapat stihova
Da ih osetim kao jutarnji poljubac
Da se umijem lepotom iz tvog pogleda
Da se naslonim na tvoje rame

Jer
Ti si
Sreća
Dar od Boga
Osmeh si i kad si tuga

Hoću,
Pokazaću ti kako
Se mastilom ne briše reč
Da
Pisaće opet
Da smo Mi
Zarobljeni u ljubavi

ONA

Nisi siguran
Koliko poznaješ ovu ženu
Koliko znaš
Njene vrline, njene mane

Hajde, reci joj
Sujeta i strah
U tebi se komešaju sada
Ne poznaješ je
A kažeš da je voliš

U njoj se prepliću
Svetlost i tama –
I kad je s tobom i kad je sama

Još jedna tužna predstava
U kojoj se krije istina
Da je i ona
Jedna, ko mnogo puta pre
Greška i kob tvoja

PISMO

Vetar je po obali nosio
Pismo
Želeći da ga neko zaustavi

Nosio ga je daleko
I ono je letelo na krilima ljubavi
Muškog straha u njemu

Možda ga
Šapat jedne žene zaustavi

Možda ga ona otvori
Strah ubije
Zadrži
Ili
Pismo pusti niz vetar

A možda bude srećna
Možda odluči
Da joj se osuše obrazi

Ili, ipak
Pusti ga da leti govoreći
„Moram zbog nas“ sa želja bezbroj

ŠKOLJKA

U životu bez njenih osmeha
Gde se nalazi uteha
Kojim morem plove
Njena sećanja

Možda je sada školjka na obali
Čeka njega da je nađe
I srcu primakne
Voleo je more i nju
Baš tu

Često je zalazak sunca
Ispraćao sa njenim dlanom u ruci
Gledajući njene prste
Brojeći
Kada je vreme
Da joj pokloni sebe

Hrabar a uplašen
I talasi ga oboriše
Ljubav potopiše
I on je
Izgubljen i sam
Razočaran

JEDAN OD ONIH

Samo sam jedan od onih koji uvek gube
Nije mi dato
Da se sretnem sa drugim
Lepšim svetovima

Često sam zbunjen
Nošen hodnicima mraka
Ali znam –
Svojim dušmanina poklonivši dušu
Opet sam zarobljen i sâm

Miran sam
Ni mali trzaj nisam napravio
Jer je mrak
Pokušam li da se oduprem
Stići će me nečiji glas

Sklupčan u sebi
U ruci još uvek stežem ključ
Iz mraka polako uz stepenike
Dolazi svetlost
Čujem povratak na vrh
Života
Moram se uspraviti

OBELEŽENI

Hoćeš li mi reći
Ko si
Hoćeš li mi reći ko sam
Da li si dan i noć
Da li je tvoje jutro
Sada moje

Možda si kap
Na obrazu prošlosti
Ili si jutarnji zrak što budi sreću

Sada znam da si Sunce
Dar
Šapat
Znam da si nit koja čini da smo sada Mi
Spojeni i
Obeleženi