Pesme siročići, jer su izostavljene, slučajno ili namerno ni pesnik ne zna, iz zbirke Noći vučjeg zova (2020)
SAKRIVEN U TEBI
Ukrašću septembarsko sunce
običnom danu
i sakriti ga na tvoje usne
da me ogreju u poznu jesen
ukrašću mesečinu vedrim noćima
i sakriti je u tvoje oči
da mi put obasjaju
ka tebi
u samotnim časovima
mojim i tvojim
ukrašću svoje srce
zagubljeno u nedrima
s dubokim uzdahom
raskriljeno u tebi
godinama
GOSPOĐI H.
Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Za vas je u grehu mir.
Miloš Crnjanski
O njoj ti pevam, prijatelju
O njenom oku vragolastom
Što ti budi onu ludu želju
Bokom isto ko umilnim glasom
O njoj ti pevam, ti neznani
Što na balu je vinom pojiš
Ispod maske svi su njeni dani
Za nju samo ko sredstvo postojiš
O njoj ti pevam, zaneseni
Što usred leta tankim ledom
Vode te duše prividi njeni
I u njoj pelin pokapan medom
O njoj ti pevam, zaboravljeni
O ženi poput bogomoljke
Jer kroz cilj će tek koraci njeni
A tebi njene sujete žaoke
PRIVID ĆUTANJA
grom u ćutanju
rasutih misli raspolutio je
brezu samotnu
nasred utrine u njenim očima
nasred pustinje
na dlanovima pesnika –
pesnika sete u strastima
umiruće rane jeseni
u mrazovita jutra
maglovita
uhvaćena munja
širinom duše žene uspavane
u zasenku
sopstvene lepote
i dubinom neispisanog stiha
pesme s usne suve
i žuljevitog pogleda
pesnikove daljine
u njenim nemirima
ukroćenih prividom života
NEŠTO LIČNO
Poezija
šta to beše
škrabotine po papiru
ili duše teško breme
ili omča oko vrata
samo slutnja
ili ćutnja
Poezijo
što te teše
da još mir si u nemiru
izvan straha ili treme
na krovu od blata
stojiš dugo
moja tugo
Poezijo
oni greše
ili sâm sam u svemiru
koga ne dotaknu vreme
već nit od zlata
tvoje suštine
ne novine
ILUZIJA
Sad si setna, misli ti lutaju
dok ćutim u dnu tvojih zenica;
i sva si nežna, sva pohotna,
slutiš snagu i strast,
susrećeš mi zalutale misli
i čekaš da te seta uvede u moj san.
Čekaš da taknem pogledom,
vrhove nadošle žudnje –
u treptaju noći tegobne nađem
usne ti blede, suve.
Ali dosegnuti ne možemo
ni odjek ni krik
zauzdan teškim uzdahom –
zagrljaja bez dlanova i prstiju,
rasutog praznom posteljom,
mojom i tvojom
KAD NASLUTIŠ KRAJ
1.
Zašto u tvom oku nema sjaja više
I u mom se srcu sapliću ti stope
Na kom sna proplanku zore izgubiše
Rosu što mi usne radostima škrope
Kud je odlutalo dete iz te žene
Jer osmeh ti dugo iluzije plete
I sva se već gubiš ko u suton sene
Utonula sasvim u brzake sete
2.
Ništa u tvom glasu ne treperi više
Ni suza, ni smeh, ni početak pesme
Reči su bezlične, hladne poput kiše
I slutim što slutnja slutnji reći ne sme
LJULJAŠKA
Zaljuljaš nas lako kô da si boginja
Na ludoj ljuljašci um nam se raspline
Da lepotom prsne kô prezrela dinja
Dosanjanom javom dotakne visine
Ljuljamo se tako od jutra do mraka
I noćna ljuljaška sve dok ne zazori
Nemirom se baca od zamaha jaka
Da pjane nas spoji u moždanoj kori
Kô i svako klatno i ljuljaška stane
I tad jasno vidim ti si samo žena
Upijena u me sve noći, sve dane
Pogledima čednim – verom zanesena
I sve se umiri dok oči govore
Usne se ne miču, klone damar svaki
Najluđi su snovi skinuli odore
Bez ijedne misli kô pero smo laki
Ćutanjem spoznamo svaki spoj u nama
Zaludnost lutanja, sve pokore pređe
Jasni jedno drugom mi mekim usnama
Zaljuljamo svemir izvan ljudske međe
O PESNIKU
Anđelko Zablaćanski, rođen je 4. decembra 1959. godine u Glušcima kod Bogatića. Školovao se u rodnom mestu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. Poeziju, aforizme i kratke priče piše od rane mladost.
Objavio je zbirke pesama: Ram za slike iz snova (1992), Igra senki (2004), Ptica na prozoru (2007), San napukle jave (2009), Raskršća nesanice (2011), Pijano praskozorje (2014), Mali noćni stihovi (2019), Noći vučjeg zova (2020), zbirku aforizama Palacanje (2006), zbirku prevoda ruske poezije Od Puškina do Kapustina (2019), knjigu proze, aforizama i satirične poezije Iza linije (2020).
Na 21. Šumadijskim metaforama u Mladenovcu (2008), u kategoriji kratke priče, dobio je prvu nagradu za pripovetku Vezirove suze.
Na sanktpeterburškom poetskom festivalu Poezija ulice (2014) osvojio je ravnopranvo prvo mesto sa još četiri pesnika pesmom Dobročinstvo (Baronu Štiglicu).
Pesme su mu prevedene na ruski jezik i objavljeno u ruskim časopisima, a takođe i na engleski, beloruski i bugarski. Aforizmi su mu prevedeni na makedonski i objanjeni u Biseri balkanskog aforizma (2010).
Priređivač je dobro prihvaćenih i posećenih internet sajtova svetske i naše poezije. Glavni je urednik časopisa za književnost Suština poetike.
Član je Udruženja književnika Srbije.
Živi u Glušcima.
Izvor: autor