Тодор Бјелкић – Песник фрушкогорског слуха

МОЈА ОБИЧНА ШЕТЊА С МАРИЈОМ

Цијеле те ноћи вјетар је израњао из мора
(као делфини у лудој игри),
и вриштале су звијезде високо на југу.
„Види, Ријека личи на божићно дрвце“,
кликтала је Марија.
Цијеле те ноћи гледао сам њеним очима,
дисао њеним дахом,
зборио дјетињасто њене мисли,
њеним језиком,
ходао у трансу њеним корацима.
Да ли си ти, стварно, Марија?“,
хтио сам питати њу, и ноћ, и море.
Можда би замишљено рекла:
„Ако и нисам, а ти замисли,
и замисли да си страшни гусар
и да си ме отел – кај би за ме тражил?“
Кажем, можда би рекла,
док би јој лијепи зуби
уједали мјесечну,
а ја бих додао:
„Не би било никакве откупнине,
скинуо бих заставу са мртвачком главом
и ставио натпис:
„Марија није за продају!“
Потом бих усмјерио једрењак
на Сребрно острво, дао бих ти слободу
и ти би се у мене заљубила.“
„Постоји ли Сребрни оток?“,
питала би Марија.
„Постоји, ако би се заљубила!“
Можда би рекла:
„О, како бих то хтјела, али…“
умјесто свега само је
нехајно прошапутала:
„О, Кристе, тако су ме забољела крижа.“
„Да, и мене проклето боле крста“,
рекох, а тако сам желио брескве
њених усана, и да је љубим
све док јој мјесец не попијем из очију.
И мислим да је знала колико је волим,
косом, очима, рукама, уснама,
немирно као дијете,
а страсно као онај
који је измислио блуднике.
(Чуо сам у себи како је упитала:
„Боже, зашто сам то урадила?“,
а ја сам рекао да не рађају
све Марије Исуса).
Послије, у великом парку,
Марија је миловала дрвеће:
„Како је овај цедар моћан и лијеп.“
„Обожавам кедар и кедровину“,
шапутао сам безгласно у њене очи.
„Чуј, море лаје у ноћ как мој цуцак“,
и исприча ми поријекло свог пса.
Смијали смо се ходећи уз обалу
и, као чавле, гласове забијали у таму.
Када је одлазила, само је напоменула
да припазим болесно срце.
У угловима небеса још су
висиле крпице њеног смијеха,
иначе је владала тама,
још плавкаста од њене косе…
Данима сам замишљао Марију
као топлу, питому обалу,
којој су валови лизали руку
(као што чини њен племенити пас),
и тад би у мени запјевале птице,
шарене и златасте, са скривених оточја.
Не знам да ли ћу је видјети више,
али вјетрови су сачували боју смијеха
(чувајте се морепловци,
такви умилни звуци
везали су и Одисеја).
Марија сад лута морима,
отргнута из бијелог сидришта.

(Из књиге Неусахли ђерам)

ЗИМСКО ВЕЧЕ

Ледени ветре, и ти јој кажи:
нека престане – ако ме тражи.

И, немој јој истину крити,
да ме нема, да нећу (ту) бити.

Немој јој страшну тајну одати
да тако слеђен још за њом патим.

Нека спозна да сам пахуља
и да узалуд зимом бауља.

И прећути да овде веје;
могла би дахом да ме огреје.

Ириг, 4. 1. 2020.

 

БАЛАДА О ЈАБЛАНУ

Од снега се разболели дани,
и сунце зубато пало у блато,
и ветри, зимом наоружани,
у село сели
ветрови бели.

И птице се смрзле у лету,
нежна им крила магла овила,
а најсрећнији на овом свету,
оџаци снују
снежну олују.

И тврдо спава шума ћелава,
и мукло сече секира дрвосече,
а када ноћ луда заурлава,
грана грану
милује по длану.

И један јаблан пупољке сања,
у сну му пролеће на уму,
а снег опада са нежног грања;
чујеш ли јеку:
то јаблан секу…

О ПЕСНИКУ

todor bjelkicТодор Бјелкић је рођен 1946. године у Доњем Скиповцу код Добоја, али је још као дете са родитељима се настанио у сремском селу Гргуревци. 

Бјелкић је аутор је преко двадесетак збирки поезије за децу, више драма за најмлађе које су извођене на радију, збирки поезије за одрасле, а новинским текстовима се не зна ни број. Све до пензије, радио је као новинар у Сремским новинама, а сада се бави искључиво писањем. За свој рад добио велики број књижевних и новинарских награда, међу којима се издвајају: Истина, Светозар Тоза Марковић, Лаза Костић, Светозар Милетић, Јаша Томић итд.

За дечију поезију је добио признања из целе бивше СФРЈ међу којима и Повеља за допринос књижевности за децу, Весела свеска, Сарајево; Прва награда Фестивала песника за децу Булка, Црвенка; Повеља Змајевих дечјих игара, Нови Сад; Прва награда за поезију у Сокоцу; Повеља за развој дечјег стваралаштва у Цељу, Словенија и друге. Члан је УНС-а.

Живи у Иригу подно Фрушке горе.

Песме су преузете са сајта Онлајн поезија, а биографија из Суштине поетике број 34