Суштина поетике – Број 69

ISSN 2334-9417 (Online)

 Анђелко Заблаћански

ОНИ

У пуној глави чувам гнезда умрлих птица,
Осећам миришу пера, пев им мирише,
Док упорно погледом ми кружи крешталица
Нудећи само непој и ништа, ништа више.

Руке ми вежу људи без душе, без свог ума;
У туђој снази бесни, сами пред собом дични,
Мене би да одведу далеко од старог друма;
Без темеља, без грађе куле дижу невични.

А мојој птици бране умрли пев да оживи.
Залуд гудала, струне – невични време кроје,
За бездушје њино – увек су други криви,
Мада знам – за њих сем њих, други не постоје.

(Из збирке песама Ноћи вучјег зова, УПС, 2020)

У овом броју

pdf Реч уредника

pdfДве приче – Јелена Цветковиоћ

pdf Једна прича – Владимир Ајџановић

pdfНаиђу нека јутра – Лабуд Н. Лончар

pdfЈара над равницом – Ирена Бодић

pdfОсврт – Милица Миленковић

pdfПриказ – Маја Белегишанин

pdfЕсеј – Радојка Бјеливук

pdfНове књиге (Свакодневни покушаји
апокалипсе, Посуда за птице)

pdfСимфонија снова – Богдан Богдановић

pdfГеометрија живота – Александар Ђурић

pdfЈедна песма – Стефан Елезовић

pdfИз окружења – Емилија Васиљевић

pdfТри приче – Жељка Башановић Марковић

pdfПрича из живота – Соња Дисић

pdfМитолошка прича – Динко Османчевић

pdfИз заумља – Томислав Крсмановић

pdfМлади пишу – Петар Јевтић

pdfПет песама – Саша Скалушевић Скала

pdfЧетири песме – Саша М. Угринић

pdfТри песме – Борислав Батин

pdfДве песме – Вук Стевановић

pdfТиховања – Лазар Тица

pdfПреводи – Милан Тасић Д

pdfТри сонета – Срба Ђорђевић

pdfКласичне строфе – Немања Ристић

pdfАфоризми

Суштина поетике број 69 – ПДФ