Anđelko Zablaćanski
ONI
U punoj glavi čuvam gnezda umrlih ptica,
Osećam mirišu pera, pev im miriše,
Dok uporno pogledom mi kruži kreštalica
Nudeći samo nepoj i ništa, ništa više.
Ruke mi vežu ljudi bez duše, bez svog uma;
U tuđoj snazi besni, sami pred sobom dični,
Mene bi da odvedu daleko od starog druma;
Bez temelja, bez građe kule dižu nevični.
A mojoj ptici brane umrli pev da oživi.
Zalud gudala, strune – nevični vreme kroje,
Za bezdušje njino – uvek su drugi krivi,
Mada znam – za njih sem njih, drugi ne postoje.
(Iz zbirke pesama Noći vučjeg zova, UPS, 2020)
U ovom broju
Reč urednika
Dve priče – Jelena Cvetkovioć
Jedna priča – Vladimir Ajdžanović
Naiđu neka jutra – Labud N. Lončar
Jara nad ravnicom – Irena Bodić
Osvrt – Milica Milenković
Prikaz – Maja Belegišanin
Esej – Radojka Bjelivuk
Nove knjige (Svakodnevni pokušaji
apokalipse, Posuda za ptice)
Simfonija snova – Bogdan Bogdanović
Geometrija života – Aleksandar Đurić
Jedna pesma – Stefan Elezović
Iz okruženja – Emilija Vasiljević
Tri priče – Željka Bašanović Marković
Priča iz života – Sonja Disić
Mitološka priča – Dinko Osmančević
Iz zaumlja – Tomislav Krsmanović
Mladi pišu – Petar Jevtić
Pet pesama – Saša Skalušević Skala
Četiri pesme – Saša M. Ugrinić
Tri pesme – Borislav Batin
Dve pesme – Vuk Stevanović
Tihovanja – Lazar Tica
Prevodi – Milan Tasić D
Tri soneta – Srba Đorđević
Klasične strofe – Nemanja Ristić
Aforizmi