Suština poetike – Broj 67

Suština poetike nedavno je proslavila svoj sedmi rođendan. Po tome bi se šaljivo moglo reći pravi đačić-prvačić, ali prvak koji je već preležao sve dečije bolesti i samim tim postao zreo i ozbiljan časopis. Kad ovo kažem, ne oslanjam se samo na sopstveno, već i na mišljenje mnogih autora i saradnika Suštine poetike.

Sve vreme držimo se osnovne zamisli – davanja prve šanse, kao i mogućnosti za objavljivanje manje afirmisanim autorima (pre svega mladima) koji iz raznih okolnosti nisu u mogućnosti da objavljuju u drugim, velikim časopisima. No, vrata Suštine poetike nikad nisu bila zatvorena ni za ostvarene pisce koji su svoja dela želeli da objave u ovom časopisu. Dakle, osnovna uređivačka politika je kvalitet ispred imena, ali oslobođeni svake sujete, objavljivali smo i radove poznatih i priznatih pisaca.

Kroz vreme, neke stalne rubrike su bile zamenjene novim, a sve u cilju da časopis ne postane jednoličan. Verujem da na kvalitetu nismo izgubili, a da smo autorima i čitaocima tim promenama postali bliži. Tako je za časopis pristizalo sve više radova, pa je uredništvo često bilo na slatkim mukama u odabiru. Međutim, to je, ubeđeni smo, doprinelo podizanju kvaliteta Suštine poetike. I ako se vratimo na početak ovog teksta, časopis je sigurno stao u red priznatih i poznatih srpskih književnih periodičnih izdanja. Od ove godine smo smanjili učestalost izlaženja i sveli je na uobičajenu, tromesečnu, kao posledicu nedostatka sredstava za štampanje, ali s verom da će se zbog toga kvalitet objavljenih tekstova povećati.

Anđelko Zablaćanski, glavni urednik