MOSTOVI
Ostani do kraja
na istoj
obali reke
izbriši
sve mudrosti
pogrešne,
nestvarne, daleke
dopusti tami
da se desi
dopiši svetlost
ipak
postani
ono što jesi.
JATO
Još jedno veče,
pa
misliš da znaš bolje
pokušaj, ćuti,
poslušaj potok što teče,
zavejan dan,
cvet žuti
krabu, dok unazad ide,
izgubljeni san,
daleku
tajnu prve piramide
i to polje,
što sletelo jato
krije,
ne, ipak nije.
LISABON
Ne, ovde nije,
možda se
zauvek krije
u letu nemirne laste
radosti
snega što danima veje
jedinom poljupcu,
na uglu posleponoćne
ulice
strpljenju kiše
ili je samo
u tvojim brižljivo
skrivenim snovima
i nigde više.
MASLAČAK
Baš
ne pristajemo
nismo
u zaigranoj sinusoidi
nestajemo
kao što nestaje
sunce u moru
u vrelom pesku kiša
zvezde u zoru,
šareno pismo
violina, od tišine tiša.
KUPINE
Ipak zlatu
odoleti,
važnim pobedama
umeti, voleti
čestitati
ptici kad poleti
suncu u nama
nespretnom dečaku,
tišinama
zrelim kupinama.
OSMEH
Jutro blago,
osmeh neba te budi,
nemoj samo
ne može, treba
i sve te, ponovo,
čudi
jer je taj sjaj
i tvoj je stih, pogled tih,
radost
neznanih ljudi
jedno brbljivo
drvo,
prvo maštanje dečije,
sećanje nečije,
drago.
SUNCOKRETI
Dok sanjam tren, tih,
prekinut
dalekim zvonima
poklanjam stih
onima što ne umeju,
nisu
pamte stari
đeram, uplašenog zeca,
minute
tiho ćute,
vole suncokrete,
žute.
O PESNIKU
Siniša Mozetić rođen je 14. februara 1955. godine, u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na smeru Numerička matematika sa kibernetikom, Prirodno– matematičkog fakulteta u Beogradu. Radni vek proveo je u Šabačkoj gimnaziji kao profesor matematike.
Objavio je:
Naučite sudoku (2008),
Može li jedno pitanje, profesore? (2018),
U potrazi za pesmom (2019),
I dalje u potrazi za pesmom (2021).
Izvor: Autor