ЗАГЛЕДАН У ПРАЗНО
ЗАГЛЕДАН у празно сећање распреће
Слике оне давне речи утихле
Из тмине из неке далеке тишине
Причине се Све просине па умине
Ал кућа пуста нема никога
Стојиш на прагу што се руни
Одавно ту не крочи нога
Слушаш како ћутња све пуни
Чује се живота п(о)разна слика
Све што би и мину спозна сада
Старица кућа дочекала повратника
У трен варка – све је ко некада
Ал пусто у глухо без даха тишина
После свега само стихови истина
ЗАДЊА ПОШТА
ОБЛАЦИ – пејзажи понад Малича
Опис вечног у шуму зреле траве
У клупку тачке вечног прича
Чује се у даху космички плаве
Прича јал песма после свега
Укојој се живота бука стиша
Мину светом преко судњег брега
Земни оде гост оста ништа
Задња пошта – небеска адреса
У даљини све је измаглица плава
Хуји понад гора ветар песма
А над списом шум и јесења трава
ТАЧКА
ТАЧКА на белини листа.
Моја рођенданска тачка.
Као клупко живота.
У њој су се као у црну рупу
свиле све године.
Тачка – Клупко.
У мислима ненаписане песме га одмотавам.
Чујем онај плач у даху се изгуби.
Само шапат мрака над рукописом црне белине.
Усудно.
Ћути као да је земља.
ПЕСМА КОЈА СЕ НЕ ЗАПИСУЈЕ
Поред мене нешто протутња,
а да не стигох да се окренем.
Чини ми се да личи на живот.
Б. Б. Пилчевић
ДОЧЕКАО си песму која се не записује
И све записано у тој песми да чујеш
Сунце залази румен неба бледи
Пејзаж мрака и тишине се објављује
У јесењој светлости позних мисли
Кано на каму црта између датума
Склапа се књига што све описује
Горски ветар у речима својим чујем
У празној кући јечи тишина
Без гласа у мраку чује твоја сена
Сама се песма о томе спрема
Све је ту а знаш да ничега нема
Дочекао си песму која се не записује
Жива душа у даху потоњем је чује
СВЕ ЈЕ У НЕНАПИСАНИМ ПЕСМАМА
СВЕ је у ненаписаним песмама
Земне мрве остаци историје
Прах праху Векови између тренутака
Понад свега шум и трава
Све је у ненаписаним песмама
Животи који су били и који ће бити
У тамном вилајету светли Ништа
Оне сене у летњем мраку ја и ти
Плач дечји и потоњи дах
Шум крила зора у Трешњевици
Златасти прах првог и потоњег дана
Све је у ненаписаним песмама
Кап росе у којој ће космос сјати
И земља и небо што је над нама
Што живи никада неће спознати
Све је у ненаписаним песмама
Чују се крила и космичко плава
Понад свега шум и трава
(Песме су из рукописа у припреми Задња пошта)
Мирослав Тодоровић (Трешњевица код Ариља, 29. децембра 1946) српски је песник, критичар, прозни писац, колумниста. Један је од најзначајнијих писаца који живе и стварају у унутрашњости (Ниш. Трешњевица. Свуда….).
Књиге поезије:
Спис ведрине (1978), Испис таме (1990), Летеће бараке, теренци и њи`ове душе(1990), Судњи час (1990), Теренска свеска (1993), Испис таме 2 (1994), Сванућа (1994), Црно у боји (1994), Потоња верзија (1997), Свети мученици (1998),Тамно и дубоко (2002), Земаљско и небеско (2004), После свега (2005), Спрам расутих звезда (2006; 2007), Песме путовања (2009), Ветар понад гора (2011), Станиште поезије / The Habitat of Poetry (Двојезично, на српском и енглеском (2011), Светиња (2013), Шум и лахор (2013), Хладно сјаје звезде и судбине (2015), Божја визура (2015), Грчка свеска (2015), Лепет крила (2018), понАД рукОписа (2019), Темно и длабоко (2019), Грчка свеска, 2 / ΕΛΛΑΔΑ ΤΕΤΡΑΔΙΟ Β΄, двојезично: српски и грчки језик (2020), Тамно и дубоко (2020), Дах и Прах (2022), Тропрсте песме (2025).
Критике, огледи, проза:
У сенци Дамокловог мача (2009), Ширење светлости (2013), Листови на ветру (2015), Добрило Ненадић, неопозиво (2014; 2020), Малина и други јади (2016), пОгледи из Трешњевице (2020), Сандук пун таме (2023).
О Тодоровићевој поезији есејиста Миодраг Мркић је објавио књиге огледа: Љупка језа пролазности пред вратима визије (2006), У мрежи Потоње верзије (2008), Три огледа о поезији Мирослава Тодоровића ( 2009), Огледи о поезији Мирослава Тодоровића (2011).
Душан Стојковић је приредио књиге:
И тамно и дубоко (Књижевна критика о поезији Мирослава Тодоровића), Нишки култ. центар (2010).
Рукопис живота (Егзистенцијална и есенцијална поезија Мирослава Тодоровића) Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш (2016). Завештајно ( О књизи Добрило Ненадић, неопозиво и поезији Мирослава Тодоровића), Нишки култ. центар (2023).
Бројни текстови, поезија, проза, есеји, прикази… расути су по часописима и листовима.
Књижевне награде:
Дрво живота, Мирко Петковић, Милан Ракић, Награда Раваничанин, Раде Томић,Војислав Илић Млађи, Бранко Манас, Велика повеља српске духовне академије, Хаџи Драган, Песничка хрисовуља, Шумадијске метафоре, Златна струна, Арка, Паунова награда, Наџи Наман (Либан, 2022).
Превођен је на више језика: италијански, бугарски, пољски, енглески, руски, немачки, грчки, македонски.
Био је члан редакција часописа „Унус мундус“, „Исток“ и „Бдење“.
Сада је члан редакције часописа „Мајдан“.
Издваја из свог обимног опуса књиге: пОгледи из Трешњевице у којој су сабрани текстови објављени у „Политици“ у времену од 2010 – 2020 и Добрило Ненадић, неопозиво
Члан је Словенске академије књижевности и уметности.
Извор: Аутор