СВЕТИОНИК СУДБИНЕ
Кликће галеб, и јутро
заглављено међу твојим дојкама,
док пјесма таласа, заробљена
између светионика судбине,
шапуће стихове шкољкама.
Медитеран ћути међу твојим бедрима,
у мирису соли и расплетених снова,
док прошла ноћ јеца
у празној флаши вина,
заборављена на обали чежње.
Са светионика судбине,
уморно, као сломљен цвијет,
кликће галеб и зора.
Пољупци – давни, страсни,
у тишини дрхте на обали,
изгубљени у пјени Медитерана,
као отисак корака у пијеску,
што га море брише,
а вјетар односи у бескрај.
ТРАЖИМ СЕ
Тражим се
У безвремену трагања
Зрну трајања и пјени Медитерана
Усамљеној шкољци
У тренутку
Кад море загрли сунце и
Увуче у своја плава њедра.
Тражим се упорно
У неким малим стопама
Која су испрана таласима
И непотребним сјећањима
На пијеску старих дамара
И одсутног сата
Под усамљеном палмом.
Тражим се
У облаку који крије
Одбјегле и престрашене птице
И њихове безгласне пјесме
Што тежином подсјећају на ћутњу.
Тражим се
У осмијеху и одбаченим пјесмама
И облутку под јастуком тишине
На обали остављана
У пјесми и мирисима таласа
Што призива сјећања.
Тражим се
У кликтају рањеног галеба
На усамљеној стијени
И малим шареним рибама
Што сутон својим трептајима
Чине веселим.
А, није.
Тражим се
Узалуд…
Не чекај ме…
Јер смо у љубави
Умрли давно…
НЕ ЧЕКАЈ МЕ
Не чекај ме…
Не чекај ме ове ноћи
Док ме прељубнички
Грли самоћа
И казаљке ноћи
Мјесецу показују мету –
Моје рањене груди
Не чекај ме.
Превише је касно да вријеме
Пјесмом по стазама прошлости крене
И слике твоје или моје поново
Постану живе
Не чекај ме…
Јер ти и не знаш
Ми смо умрли успут
На клизавом путу љубави и вјечности
Једно другом љутити и страни
Успутно –
као да се нијесмо знали…
Не чекај ме…
Ноћас ме украла ноћ
И птице што чекају зору
Што у тишини из малих, црних, грла
Пјевају сјетну пјесму –
Пјесму заборава.
КЛИКТАЈ ГАЛЕБА НА ПУСТОЈ ОБАЛИ
Као нељубљена драга
Тихо одлази љето са пусте
И намјерно заборављене обале
Док ми у оку још станује сјај
а у рашивеном џепу прслука
стидљиво кријем преостали комад
јесењег неба препуног ласта,
и постајем безнадно свјестан –
да ми је неко из неког незнаног разлога
украо лептире из душе и стомака
и однио у даљине безвременост сјећања и наде
док невесело око слути страх…
И кликће заборављени галеб на пустој обали,
Обали недовршених и недораслих пољубаца
За очима које су давно престале да се смију.
Као нељубљена драга
Тихо одлази љето са пусте обале
док неки к’о шампањ, пјенушави, таласи
испирају трагове надања у пијеску
Доносећи сазнање да је
Јутро родило слутњу јаловог дана.
А далека ноћ што је само у слутњи
дозива обећањем зноја и блуда
Ћутљивих шкољки и малих шарених риба.
И са јесењег неба
Чује се тишине јека
Гласна
Као да милијарде неказаних ријечи
У слепоочници кљуцају
И понављају као ехо
Кликтај галеба са пусте обале…
КЛЕСАЊЕ САМОЋЕ
Исклесао сам самоћу
У грло је положио.
Да шути.
Тихује…
Децембру и сјеверцу вјетру
У ноћну визиту долази, пркоси.
Исклесао сам самоћу
У уморно око је усадио
У оном мистичном тренутку стварања истине
Када мјесец обљуби својим сјајем
Стидљиви талас на мирном мору
Доносећи урлик вучице
Из давних дана, још…
Исклесао сам самоћу
У уво је поставио!
Да ослушнем тишину морских дубина
Из којих допиру ласцивне приче
Бестидних шкољки и лукавих ајкула.
Исклесао сам самоћу
У грудима је чувам!
Јер у њима спавају звијезде.
Ушушкане бијелом пјеном
И тишином космоса
Које љуља и успављује
Бесконачни талас сјећања.
Исклесао сам самоћу…
Да заједно ћутимо!
БРОДОЛОМАЦ
Насукан на твоја бестидна бедра
У ноћи која се заклела да траје
И која је мирисала на шкољке
И вино просуто по постељи,
На до пола попушену цигарету…
Као бродоломац без светионика
на видику
И појаса за спашавање
Уграбљен твојим танким рукама
Као страшном хоботницом
Које остављају крваве трагове
на мојим леђима
Са малим комадом неба
Преосталим у окрајку ума
Безуспјешно –
Као задњи дављеник
Крпим распуклу душу
И пружам руке ка сунцу…
О ПЕСНИКУ

Лабуд Н. Лончар je рођен је 1964. године у Иванграду, данашње Беране. Бави се писањем поезије и прозе. Оснивач је и председник Међународног удружења књижевних стваралаца и уметника „Неказано“, из Бара.
Објавио је пет књига поезије:
„Рођење сузе“, „Остављања“, „На полеђини сна“, „Ако прећутим песму“ и „Сидро ноћи“,
и једну књигу кратких прича „Свако остави неки траг“. Објавио је коауторску књигу поезије под називом „Poems“ са индијским песником Суравом Саркаром. Његова књига „Сидро ноћи“ преведена је и објављена на албанском језику под именом „Spirancë Nate“.
Заступљен је у педесетак домаћих и страних зборника и антологија. Његови радови и књиге преведени су на енглески, њемачки, руски, француски, италијански, кинески, бенгалски, бугарски, пољски, македонски, албански и словачки језик. Уврштен је у Енциклопедију песника света (Encyclopedia of World Poets), Индија 2024. године.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
Добитник је многих признања и награда.
• Награђен је објављивањем своје треће књиге „На полеђини сна“ – на Amazon-у, као награђене песме на конкурсу „Друштва живих пјесника“, између 4000 кандидата.
• Добитник је „Грамате Књаза Милоша“ и „Повеље Цара Константина и царице Јелене“
за национални допринос српској књижевности, коју додељују Министарство културе Србије и Удружење књижевника Србије.
• Реномирана пољска књижевна награда „Клеменс Јанички Јаникус“ (2022) додељена му је за изузетан књижевни рад и допринос европској поезији.
• Међународна поетска манифестација „Охридски поетски бисер“ из Охрида
доделила му је специјално признање „Охридски бисер“.
• Српско академско друштво „Византија“ доделило му је признање „Благодарје“ и „Изузетно Благодарје“ за 2024. годину
за допринос и ширење културе.
• Културни центар „Хаџи Рувим“ из Лајковца доделио му је Златну медаљу „Хаџи Рувим“.
• Међународни фестивал „Струшки књижевни сусрети“, Културни центар „Бран“ и Македонска културна ризница доделили су му признање „Петков аманет“
као најбољем страном књижевнику за 2023. годину, као и „Златну благодарницу“.
• Добитник је Плакете за промоцију и неговање књижевности и културе, коју додељују Књижевна заједница Пожаревца и етно село „Ла Салаш“.
• Добитник је годишње награде за 2025. годину „ОРФЕЈ“, коју додељује Фондација за културну и научну афирмацију „Македонија презент“ из Скопља, Сјеверна Македонија.
ЧЛАНСТВА И КУЛТУРНИ ДОПРИНОС
Члан је:
• Удружења књижевника Србије,
• Удружења књижевника Црне Горе.
Почасни члан је:
• Сцене Црњански из Београда,
• Клуба књижевника Београда,
• Културног салона „Стенка“.
Оснивач је и главни и одговорни уредник портала за уметност и културу „Неказано“. Такође, оснивач је и главни уредник часописа за културу и уметност „Неказано“, као и истоименог часописа за хаику – „Неказано“. Часопис за хаику „Неказано“ први је званични хаику часопис у Црној Гори.
Оснивач је Фестивала љубавне поезије „Пјесник – Свијетионик“, који се сваке године одржава у Бару.
Живи и ствара у Бару.
Извор: Аутор