***
DISANJE MOJE VOLJENE
Tišinu zaljulja lako.
Možda, anđeo je čuva,
U obliku leptirovom.
Ja tajnu ženskoga mira
Da pogodim ne pokušavam.
Zavesom mesečinu skrivam,
Da joj na krevet ne pada.
MOTIVI ABAJA
Ne znam, kako sam do danas doživeo,
I prošao sam, i mnogo video.
U ljubavi, svađi srce je gorelo,
Mir je u duši. Nema ognja bilog.
Šta će u životu za mene ostati?
Pesniku grešnom nije pristajalo
Pesme kleti, Alahu se posvetiti;
Alaha mi srce nije tražilo.
Da umnožim stada, hvala, ja to neću.
Stepom upravljati – nije po pleći.
Ne blaži to meni ljudska stradanja.
I svoje misli, i žive svoje stvari –
Sve se to u REČI kod mene timari.
Tebi, o čoveče, moja su priznanja!..
ŽAN BAHIT
Celu dušu ispred postavljam,
A sreća ustaje za dušom.
A šta će biti dalje? – ne znam
Za tom zavesom neprekidnom.
Kao ranije, biće puta
Da na drugo skretanje vodi.
Kao ranije, biće briga
I nota iza ptica crnih.
A šta će dalje biti – biće;
Bore sa čela nećeš smiti.
Kao ranije, crticama
Od neba će sudba suditi.
ZLATNA TIŠINA
I
Zlatna je tišina
Razlivena paučinom.
Krila starog prozora
Slučajno se šire rukom.
Jesen, šuma za oknom,
Vreme uoči novembra.
Negde udaljeni grom,
Dah vetra posle pražnjenja.
II
Dah vetra posle pražnjenja,
Negde udaljeni grom.
Vreme uoči novembra,
Jesen, šuma za oknom.
Slučajno se šire rukom
Krila starog prozora.
Razlivena paučinom
Zlatna je tišina.
NAŠ ŽIVOT
Guljnari
Možda dođe tad ispovesti čas,
Kada je u toj večeri najtišoj
Trepnuo slučajno između fraza
Taj trenut našeg susreta prvog.
Možda, ta dubina oka tužnog
Krije sve to, što može bol da leči.
Kakav nam to teret leže na pleći?..
Svoja sudba prati od nas svakog.
U suzama tvojim ja se pregrejem.
Volim, patim, smešim, ljubim i kajem.
I što bismo napuštali snove.
To je naš život! On nas sjedinjava.
Nas same jedno drugom objašnjava.
S njim stižemo do zadnje osnove.
ALMA-JABUKA
Jabuka padanje je poletanje.
Na zort, izumire naš aport.
Ona je pala iznenada. Grana, olakšano uzdahnuvši listovima, zauzela je položaj opruge. A jabuka se već klatila, gonjena kretanjem planinskog potoka. Kod plave jele potok je naglo skretao ulevo. Ovde je jabuka i pala u oči njemu i njoj, dvanaestogodišnjoj deci iz pionirskog kampa, smeštenog u planinama.
– Moja je! – nasmejala se ona i, bljesnuvši kolenima, potrčala ka potoku.
– Ne, moja je! – požurio je za njoj mladić.
– Vaša je, – rekao je nepoznati starac i okrenuo lenjog magarca prema hladnoj klisuri.
– Naša?! – pogledali su se oni.
GRADSKA VRTEŠKA
I
U gradu je vrteška,
Zvuci muzike i muza.
Nekuda žongler luta,
S večnošću vežući užad.
Frankfurt je sajam duše.
Mesečev lik Margarite.
Izlaze iz tišine
Vekovečne manuskripte.
II
Vekovečne manuskripte
Izlaze iz tišine.
Mesečev lik Margarite –
Frankfurt je sajam duše.
S večnošću vežući užad
Nekuda žongler luta.
Zvuci muzike i muza.
U gradu je vrteška.
O pesniku
Bahitžan Musahanovič Kanapjanov, potpisan kao Žan Bahit (rus. Bahыtžan Musahanovič Kanapьяnov – Žan Bahыt), je kazaški pesnik, pisac, filmski dramaturg. Laureat je mnogih međunarodnih književnih nagrada, među kojima su „Alaš“, „Tarlan“, Međunarodni pesnički konkurs „Nade lira zlatna“ (Njujork, SAD, 2004), Sveruska nagrada Antona Delviga (2013), nagrada M.O.Auezova kazaškog PEN-kluba (2014). Njegova pesnička dela prevedena su na mnoge jezike sveta, ušle su u književne antologije država bližeg i daljeg inostranstva.
Član je kazaškog i ruskog PEN-kluba.
Sekretar je odbora Udruženja književnika Kazahstana.
Nagrađen je ordenima „Parasat“, „Dostik“ 2. stepena, „Za doprinos kulturi“ Međunarodnog komiteta mira i sloge (Moskva), medaljama Kazahstana, Rusije, Ukrajine.
S ruskog prepevala Dajana Lzarević
Izvor: prevodilac