EVO MENE
Evo mene došao sam po sopstvenom tragu
Da oplevim perunike i zbunim tišinu
Od sećanja mogu teško
Grudi da obole
Sve što imam zaraslo mi
U kori topole
Do ambara preko trave gazio sam stazu
Jedva sam u trulom lišću pronašao ime
Od paprati još obrazi
Crvene i bride
Probao sam da oživim
Al vidim ne ide
Vrišti tuga ko iz gnezda otrovane ptice
Noć je htela da utisne zaborav na dlan
Zbunjene i uplašene
Tumaraju sene
U nozdrve čaj od lipe
Nakvasi mi san
A ja lajem s kerovima iza zadnjih kuća
I režim na gustu maglu jedinim mi rodom
Kao putnik namernik na
Sopstvenom pragu
Samog sebe dočekujem šećerom
I vodom
KOŠULJE
Moje su godine košulje ludaka
na obrazu ožiljak
fleka varičele
šunja se prošlost
rđavog li znaka
još uvek mi poderane, cipele
ko cele
Ćute, hladne kao mrak
u starom odžaku
iznemogle, malaksale
bezobrazno stare
dođu same, nepozvane sakrivene
ispod strehe
kišu pljunu, ošamare
pa uvenu i ostare
Tiho, ko sa stare česme kliznu
kapnu, uspomene
na tren bljesnu i zaiskre
posle nejasno se vide
u crnome adresaru nesmotreno
slova maknu, žmirnu
trepnu uplašena kao
da se nečeg stide
Mirišu na divlje trave
izmučene vetrovima
i trepere kao strune, na promaji
i ja s njima
mutne slike mladih snova
neuredno pobacane
u džepove od košulje ja ih
slažem neoprane
I na kraju poluglasno, vreme puzi
jedva diše
kad predahne stane malo
na bosiljak zamiriše
NA HLEBU I VODI
Ovih dana prozori mi zarđali od tišine
Preko lica meke senke i bolesno vreme
Teskoba me stisla neka
I neće da mine
Još samoća sa mnom spava
I o meni brine
Evo štitim od hladnoće bolešljive dane
Razapinjem platno noći
Od grane do grane
Varaju me nemilice farbaju u mračno
Misle da mi tama godi
Možda je i tačno
I ne pričam samo ćutim oko mene ništa
Sve su moje građevine gubilišta
I zgarišta
Trudim se da držim korak
I ne kasnim za životom
Odolevam strahovima nadom
I dobrotom
Sad na vodi i na hlebu
Borim se na sve il ništa
Al kidišu na temelje i ruše mi uporišta
Kidaju me na komade razvlače me
I čereče
Dan nekako i spakujem
Ali gde da smestim veče
U BELEGU ZAPISANO
Odvajkada u belegu, leže tajne uklesane
Ušuškane mahovinom, vetrovima išarane
Bele vile i demoni igraju po baruštini
Sećanja me na tren dirnu, pa zavrište po planini
Dok se boji u potaji, vreme ćuti osluškuje
Svi strahovi i ožiljci sve u njemu obituje
Ukus zemlje u ustima, crna smonica i glina
U treptaju oka večnost, što se vuče od davnina
Ali nekad svanu dani iznemogli, gladni, posni
Niotkuda dođe voda i oblaci gradonosni
Žito polegne pred žetvu, bude njiva bolno pusta
Nečastive sile priđu, lebac uzmu ti pred usta
Nema kraja ni početka, utočišta i nadanja
Sve u jednom istom krugu od rođenja do stradanja
Beže zveri u jazbine dok ne prođu nepogode
Svi oblače vraške kože, rođeni moj rode
Možda zalud oko vrata vodenični nosim kamen
Crepulja mi polomljena, utuli bez žara plamen
Plavi se u oku suza, na kantaru merim brige
Dobro je dok mrznu lanci Časne kuke i verige
NEKO PEVA
Svakog jutra neko pesmom oplakuje
Moja polja
Po neke na jauk liče, neke budu
Bolni krik
Da li je to proviđenje
Kletva ili Božja volja
Da ugasim bosom nogom, plamen
Žar i žrtvenik
Od te pesme niz obraze, vrelog sunca
Lipte kapi
Kad livada pukne gola zagrcnem se
Tuga zjapi
Slogovi i brazde drežde
U otkose sebe stavljam
Usta gorka, ne govorim vranama se
Samo javljam
Eho vrišti i odzvanja, negde
U podnožju brega
Arije me grudobolne nađu same
Posle svega
Dah treperi, vrelina me
Do kostiju razbaštini
Gledam s vetrom, pleše trava
Ja tihujem u tišini
Da li neko možda danas, peva
Odu mojoj sreći
I da hoću od te pesme nukud
Ne mogu uteći
Od lepeta lakokrilih, bežim
Dok ne budem sputan
Podari mi Bože razum
Da sa pesmom ne
Odlutam
O PESNIKU
Dragan Veličković pesnik, slikar i muzičar rođen je 10. septemra 1963. godine u Velikoj Sejanici kod Grdelice. Po zanimanju likovni tehničar dizajna.
Piše od rane mladosti, pesme objavljuje u književnim časopisima i raznim internet portalima.
Na više konkursa i takmičenjima biva nagrađivan za svoje stvaralaštvo. Uzima učešće u zajedničkim zbirkama poezije: Šta sve stane u jednu ljubav – KK Derven, Grdelica (2005), Ete takoj – Poezija na dijalektu, Vranje (2019), U srcu juga – Poezija 016, Leskovac (2019). U pripremi su mu dve zbirke pesama od kojih je jedna na dijalektu.
Član je USUD Poezija 016, Leskovac.
Živi i radi u Velikoj Sejanici, Grdelica.
Izvor: autor pesama