ONI
U punoj glavi čuvam gnezda umrlih ptica,
Osećam mirišu pera, pev im miriše,
Dok uporno pogledom mi kruži kreštalica
Nudeći samo nepoj i ništa, ništa više.
Ruke mi vežu ljudi bez duše, bez svog uma;
U tuđoj snazi besni, sami pred sobom dični,
Mene bi da odvedu daleko od starog druma;
Bez temelja, bez građe kule dižu nevični.
A mojoj ptici brane umrli pev da oživi.
Zalud gudala, strune – nevični vreme kroje,
Za bezdušje njino – uvek su drugi krivi,
Mada znam – za njih sem njih, drugi ne postoje.
KOLONA SENKI
Koračaju senke danima
putevima stida
ovaj brest pred kućom
hlad je naš
rekoše im nožem
vatrom
krvavom šakom
rekoše ćutanjem
kod očiju slepog sveta
putuju ljudi senke
putevima stida
s verigama oko vrata
i ognjištem
u očima
beznađem
ovo leto nije vaše
u mirisu jèribosne
rekoše im
čizmom u rebra
kundakom
u slepoočnicu
rekoše im đavoljom silom
u dan sveti
putuju ljudi senke godinama
putevima stida
jèribosne više ne mirišu
ni tamo ni ovde
rekoše im
4. avgust 2017.
*Jeribosna – stara sorta letnje kruške
PRAZNINA
Pomisliš to nekom drugom
drhte trepavice
a ono tobom se igra
nemir kȏ čigra
a zakleo bi se to sred nesanice
mrak se stopio s dugom
pomisliš to stih peva
a on tupošću reži
i neka praznina te ujeda
praznina nedogleda
a zakleo bi se to ševa
pojem se uplela u mreži
pomisliš to reč iz okova
u čoveku Čovek
a ono tuđinski pas laje
slabošću iz potaje
a zakleo bi se – ceo vek
beli je zov vukova
6. novembar 2017.
NOĆ BEZ ZORE
Suton pije poslednji zrak dana,
Poslednjeg dana mladosti,
Vriskom noći polućene
Na slutnju smrti i života nadu,
Na poslednji korak javom
I prvi u snu…
Pijanstvom uzeta noć
I gluvog sata crne sile
Zoru ne bude,
I prvi put jutro ne namignu
Šeretu
Usnulom u tuđoj postelji…
Zaćutale violine, daire ludosti
I svaki se dodir noći
Kroz sećanje penje,
Da zaboli kao jauk majke
I ovog sutona,
Dok poslednje zrake dana pije…
24. jul 2017.
O PESNIŠTVU
Na šta se naslanjaš: noći vučjeg zova
I krvave lune u krošnjama lipa,
Trenom kad je pesnik zloslutan kô sova
I reči kô pesak pustinjski prosipa?
Na šta se naslanjaš noći bez slavuja,
Sa jezom u svemu sem u kori hleba,
Pre nego vlat žita obori oluja,
A pesničko čuvstvo nikom ne zatreba?
Na šta se naslanjaš za sve gluva noći,
Sem na svoju tminu kad mesec progutaš
Pogledom pesnika u miloj samoći,
Il’ na pero s kojim do svanuća lutaš?
JESEN U ČOVEKU
Suštinu dana suton gasi
I oblak crn, bremenit.
Nad krovovima noći vlasi,
Pozne jeseni prtena nit.
Sred gole krošnje sove huk.
Pseći lavež zvonak kô strah.
Odjednom ravnicom prosut muk,
U duši čoveka težak uzdah.
U kućerku čovek i pauk:
Jedan je drugom najbolji drug,
Jer niko ne ču s uzdahom jauk,
Zavet prošlosti, najcrnji dug.
Maglom skrita samoća teška.
Zaboravljeni očevi, majke,
Svaka drukčije ista greška,
Uhvaćene duše životom hajke.
Jesen pritisla uspomene
S graktanjem vrana u svitanja,
Dok gasnu negde nečije zene,
A s njima nerečena pitanja.
2. decembar 2019.
O PESNIKU
Anđelko Zablaćanski rođen je 4. decembra 1959. godine u Glušcima kod Bogatića. Školovao se u rodnom mestu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu.
Poeziju, aforizme i kratke priče piše od rane mladost. Objavio je zbirke pesama: Ram za slike iz snova (1992), Igra senki (2004), Ptica na prozoru (2007), San napukle jave (2009), Raskršća nesanice (2011), Pijano praskozorje (2014), Mali noćni stihovi (2019) i zbirku aforizama Palacanje (2006), zbirku prevoda ruske poezije Od Puškina do Kapustina (2019), te knjigu proze, satire i eseja Iza linije (2020).
Na 21. Šumadijskim metaforama u Mladenovcu (2008), u kategoriji kratke priče, dobio je prvu nagradu za pripovetku Vezirove suze.
Na sanktpeterburškom poetskom festivalu Poezija ulice (2014) osvojio je ravnopravno prvo mesto sa još četiri pesnika pesmom Dobročinstvo (Baronu Štiglicu).
Pesme su mu prevedene na ruski jezik i objavljeno u ruskim časopisima, a takođe i na engleski, beloruski i bugarski. Aforizmi su mu prevedeni na makedonski i objavljeni u Biseri balkanskog aforizma (2010).
Priređivač je dobro prihvaćenih i posećenih internet sajtova svetske i naše poezije. Glavni je urednik časopisa Suština poetike.
Član je Udruženja književnika Srbije.
Živi u Glušcima.
Iz zbirke u rukopisu Noći vučjeg zova