SVE LUTKE
Sve lutke usput pravljene, bez pravog žara,
deo su lude slutnje da smo svi isti.
U kapljicama znoja majstora vajara
kriju se biseri celi, i beli –
tamo su svih tajni niti.
Ti možeš putnik biti, i niz vetar ići
kao galeb i barka zajedno talasom slobode,
S korenom trave u cvetnom polju nići
gde zore rude jasne, i rosne –
tamo su čiste vode.
Budi mi radost sveta, dodir mekane duše,
nek srce tvoje zvoni zvukom opojne lire.
Znaš, sve što ljubav i osmeh sruše,
klone, i potone u tmine –
tamo gde nesrećni žive.
NEVID
Sablasnih ulica tuga
ukleti vođin čas,
niz vazduh nevid pada
kô neki sneg il’ šaš.
Čeka da naiđe juda
i pokupi poklon sa tla,
da poljubi bližnjeg svoga,
i premosti seme zla.
Velike granice bride
Čuvaju iskonski strah,
što juče vašar je bio
sad je pepeo i prah.
Lepoti odraz se gubi
od crva truli West,
zadah smrti se širi
kô neki plan il’ test.
Iz jada nešto se čuje
Neko bi rekao Bog?
Ne! To loš glumac zbori
Iz lažljivog roga svoga.
Umesto krst da ljubi
na kom će priznati greh,
čovek i dalje prinosi
darove egu za ceh.
Note, aplauzi, himne,
život je postao san!
Rano je, rano za kraj!
Iz svoje bi kože van.
MISLIŠ KASNE PRVE RUŽE
Misliš kasne prve ruže ,ne odeš kod nje,
teško prođe noć, i druga, zamor opije,
budan sanjaš nežnost njenu, tu je koren sna,
ali srce snage nema da se zaigra.
Misliš kasne prve ruže, ne budeš sa njom,
teško prođe dan, i drugi, s istom neverom,
a tambure – tiho, tiho… tiho sviraju,
gase svetlo tu gde ljubav luta ravnicom.
Pa tambure tiho, tiho zadnje ostaju
gase svetlo tu gde život nije mogao.
Misliš kasne prve ruže, ne budeš sa njom.
AKO NE ZNATE
Ako ne znate što lutam u predvorjima vaših dana,
ako su vam misli trezne i obične, bez strasti,
i svejedno vam je što vas jedan čovek sanja,
onda zbogom, i nek vas ko drugi prati.
Ali,
slutiću vas po koraku na toj stazi želje,
sići ćete tuda strogo niz crvene žile,
i sve što slažete zanos će da melje,
i istine o strasti postaće vam mile.
I dok kruto i plašljivo odbijate ljubav,
skinuću vam veo sa venčane slave,
i sve dosade i obziri nestaće iz kruga,
i sve što vas steže nestaće iz jave.
Naposletku,
ako ne znate zašto sam kraj vaših skuta,
ako su vam misli trenutne i obične, bez strasti,
neka tiha bludnja nastavi da luta,
a vama, zbogom! I nek vas ko drugi prati.
Pesme preuzete sa Onlajn poezije