Из рубрике Уредниково ћоше
НА РАЗЛИВУ ЖИВОТА
Срч мог постојања уденут у Твоју хладноћу
Венчану са свим сутонима позних јесени,
Почетак је неповратног пута у глуву самоћу,
Кад све се туге скупе само у једној сени.
И бива тако дан у очима све тмурнији, краћи,
Свака мисао о Теби срцу је све нејаснија,
У вртлогу збиље и снова већ се не умем снаћи
Док ме живим још чини Твог бивства чаролија.
Пружам ли руке к Небу или даљини што се губи
На разливу токова светлости и измаглице,
Не знам — осећам неко ми ум својом тупошћу руби,
Да пред истином не могу познати Твоје лице.
На крају у страху дрхтим с мишљу о непосто-јању:
Твог дела у мени и свему што беше и биће —
И где су границе гордости и смерном покајању,
Кад све се у души сломи с криком у комадиће.
Анђелко Заблаћански
У овом броју
Седам песама – Синиша Мозетић
Шест песама – Божица Везмар
Пет песама – Оливера Синђелић
Четири песме – Вида Ненадић
Три песме – Марина Митровић
Две песме – Драгиша Аћимовић
Једна песма – Милан Пенезић
Триптихон – Ирена Бодић
Имати петљу и друге песме – Марија Вуловић
Песме љубави – Јована Мицић
Млади пишу поезију – Зорка Радичевић
Песме за децу – Јелена Трајановски Станковић
Ратник је сам и друге песме – Лена Стефановић
Поезија на дијалекту – Данијела Вељковић
Мом Цукеру и друге песме – Иван Станковић
Нове књиге (Рударење душе – Милан Б. Поповић)
Приказ – Невена Милосављевић
Осврт – Софија Ивановић
Прича – Николета Петровић
Три приче – Радован Синђелић
Две приче – Ана Рацковић
Приче из живота – Драган Врањеш
Из заумља – Стеван Шарчевић
Песме – Анђелко Заблаћански – (Песме из збирке Месечеве очи, 2022)
Суштина поетике број 78 – ПДФ