Суштина поетике – Број 70

Реч уредника

Припремајући овај број Суштине поетике, тражио сам на интернету некакве податке и случајно наиђох на мени занимљив текст. Реч је о сећању на једног блаженопочившег уредника веома угледног часописа за књижевност. (Није ни место ни време да помињем имена актера нити назив часописа.) Један од актера испричао је анегдоту која се десила у редакцији. Веома познати и признати песник, у неким прошлим временима прогањан од власти због своје поезије, замерио је главном уреднику што у часопису објављује радове непознатих и недовољно афирмисаних аутора. Уредник га је дуго гледао, па му рекао (парафразирам): Слушај ти (ословио га је презименом), и теби је некад, неко, први пут објавио песму. Да ли би ти данас био то што јеси, и да ли би постојао као песник да ти некад, неко, није први пут објавио песму?

Остао сам дуго замишљен над те две реченице а у исти мах и срећан што, ево већ осам година, дајем шансу мање познатим ауторима, посебно младим песницима. Јер, заиста, како ући у свет књижевног стваралаштва ако вам нико не дâ шансу да објавите то што пишете? Зато сам веома поносан што је Суштина поетике препознатљива по томе. Многим младим писцима, и не само њима, овај часопис је био одскочна даска за даље бављење списатељством. Е сад, што много њих после одскока забораве на своје почетке, то говори о њима. Суштина поетике и моја маленкост смо и даље ту за оне који нас нису заборавили, али и за нове, посебно младе ствараоце.

Верујем да понека велика имена на Суштину поетике гледају очима песника с почетка приче, да овај часопис не сматрају вредним за њихове песме, приче, есеје, али то нас неће зауставити у раду. Уосталом, за њих постоје часописи у којима нико осим њих и не може објавити своје радове. Ни неафирмисани, ни мање афиирмисани, ни чланови највећих и најзначајнијих књижевних удружења у Србији. Само поједини, међусобно прокламовани велики песници и писци. Но, нећу се њима бавити. Мада, како један мој пријатељ рече: О укусима се не расправља, није најсрећније речено, јер ако има укуса има и неукуса.

Суштина поетике сигурно је подложна критици, негативној или позитивној, и ја као њен главни уредник свестан тога спреман сам да их све прихватим и преузмем на себе. Но, убеђен сам да радим праву ствар, и за књижевност и за ствараоце.

Главни уредник,
Анђелко Заблаћански