(Iz arhive Suštine poetike)
PUT
Kada si bio još sasvim mali
govorio si da si nesrećan,
govorio si da te samoća umara,
i da želiš da odeš daleko,
što dalje od očaja.
Kada si malo porastao
napustio si roditeljski dom
spakovavši u kofer ono malo nesreće
iz svoje rane mladosti
i otišao u Svet da tražiš sreću.
U hladnoj sredini, bez ikog svog,
bio si okružen neznancima,
bio si usamljen među ljudima
i drugačiji među istima.
Kada si se prvi put vratio kući
sreo si ljubav svoga života,
i sa njom podelio najlepše trenutke
koji su ubrzo postali samo sećanja,
jer si morao ponovo da odeš.
Vreme je brzo prolazilo,
toliko brzo da nisi ni primetio
da si već postao čovek
i da si otišao dalje
nego što si mislio da hoćeš.
Kada si išao u roditeljski dom
govorio si da odlaziš,
a kada si išao u Novi dom
govorio si da se vraćaš,
počeo si da zaboravljaš
gde je tvoj pravi dom
i koga zapravo voliš.
Ono malo nesreće koje si poneo sa sobom
sada su postale tvoja sreća
spram nesreća koje su dolazile.
Tvoj život je počeo da se utapa u vino
u kome si pokušavao da nađeš istinu,
ali si shvatio da je jedina istina
ono što ti jesi,
i da treba da živiš u nadi na bolje dane,
u nadi na trenutak
u kom ćeš shvatiti ko ti zaista jesi,
trenutak u kom ćeš naći sreću,
trenutak u kom ćeš naći sebe.
LETO
To leto je mirisalo na tambure i pesmu,
a pod prstima se osećao lepljivi prah ljubavi
koji je donosilo proleće naših mladosti
teške tek petnaestak godina,
tog leta smo počeli da sišemo nektar srca
i da ne slušamo šta glava naređuje,
tog leta su umrla mnoga deca,
a rođeni odrasli ljudi.
Tog leta su počeli cvetati
najkrasniji pupoljci ruža
koje su pozivale da se uberu,
ali pored onih koje su se lako pružale
ja sam izabrao onu sa najviše trnja,
ali sa najvećom lepotom,
njeno ime je razlog postojanja sveta,
njeno ime je Mudrost.
Ona je cilj moga života
i česta slika moje ljubavi,
ona mi otvara oči
i tera me da dišem,
ona je deo mašte večitog dečaka
i smisao njegovih pesama,
a njeno ime je najlepši sinonim za ljubav.
Tog leta sam joj prećutao svu svoju ljubav,
i evo, još ćutim,
i nadam se
da će joj neki jesenji povetarac
umilno šapnuti da je volim.
samog autora.
GREH
O zar sam te noći morao krenuti
sokakom tamnim u noć beskrajnu,
u noć hladnu i očajnu
gde provejava greh i smrt?
A da sam samo prošloga jutra
krenuo uzvodno, zrakom spasenja,
ka Istočniku hladnom i slatkom,
bio bih sada tamo gde nisam,
i ne bih bio ono što jesam.
Tad bih te voleo nežno i čisto,
samo da nisam morao krenuti
sokakom tamnim u noć beskrajnu.
ŠOAH
U vozovima bez reda
voze se milioni,
u bezbrojnim vagonima
sa znakom drevnog carstva,
sa znakom sramote i poniženja
vozi se smrt.
Gde si Gospode?
Da li si najzad napustio
narod Izrailja
posle toliko stoleća?
Daleko od Zemlje Obećane,
Zemlje u kojoj teku mleko i med,
Tvoj narod je u progonstvu
u zemlji u kojoj teče samo krv.
Gde su menore Božije premudrosti?
Zgažene su i spaljene,
kao i sinagoge,
a Davidova zvezda je postala
simbol stradanja i smrti.
Pashe su naše krvave,
Haleli se pretvaraju u vapaje,
Tora i Talmud su zgaženi,
rabini daju poslednje pouke
pred odlazak u naručje Avramovo,
a mi kličemo:
„Seti nas se Gospode!“
Tromo se vuku vozovi bez reda
i odvoze Izabrani narod
u nepoznatu smrt,
na našim usnama neprestano je Šoah,
dok kroz noć odjekuje:
„Jahve je pastir moj!“
Voze nas kao jaganjce na klanje,
a mi se pitamo da li da otvorimo usta svoja,
da li treba plakati nad životima
koji su izgubljeni našim rođenjem
samo zato što smo Izrailj?
O PESNIKU
Marko Matić je rođen 11. aprila 1996. godine u Loznici. Nije imao većih uspeha u pesničkoj karijeri, jer je još nema. Učenik je Bogoslovije Svetog Save u Beogradu i nada se da će postati dobar sveštenik, ukoliko sveštenik to uopšte može biti. Trenutno je u potrazi za budućom popadijom, što mu je valjan razlog pisanja ljubavnih pesama, ali današnje devojke su suviše vredne da bi se mogle kupiti njegovim glupavim stihovima, stoga je prinuđen da tuguje nad svojom nesrećom i da proklinje dan kada se rodio nadajući se da će već neka ljubazna (ili još očajnija od njega) devojka pružiti mu ruku spasenja, a do tada ostaje mu da se uzalud nada svojoj sreći koju nikada neće imati.
Napomena: Životopis mladog pesnika napisan je po diktatu samog autora.
Iz arhive časopisa Suština poetike, broj 30