Milka Stefanović – Preporodite pesmu

U ČEKANJU

Prepoznaješ li lepotu čekanja,
srcem snovano ino da se javi
u bdenju duhovni lik da zaplavi
dah nežnosti iz mog samovanja?

Susretom rođeno, u pesmi krade
opojnu rosu u cvasti rime.
Duši izabranik tvoje je ime,
dodirni boju moje tajne nade.

Zaleđen u vatri, zasijao čarom,
razobliči se nevinim žarom.
Budi pesmi kap pričesnog vina!

Vodilja u čežnji dok se gnezdi
okrećem lice ka tvojoj zvezdi.
Nad saznanjem samo mesečina.

MAGLIČ

Starinsko je ovde nebo,
hleb, zora i cvet u nizu.
Krasnost vere rasprsnu se
u monašku crnu rizu.
Svaki pupolj jorgovana
jekom zvona osta duži.
U vihoru sa putira
niz hučni se Ibar pruži.

I kandila jarko svetle
pogled nebu kad je bliže.
Tu princ Uroš razvršeno
vreme od ljubavi diže.
Na plodištu zlatnog praga
grmljavina gde se glasi,
srmen sablja gde čast brani,
kroz poj krsni teku časi.

I danas se nad bistrikom
u milosti tvrde vere
Anžujska vila probudi
cvetnu plavet da ubere.
Beskraj duge isprati je
pored Ibra glasne vode.
Pod kupolom božjih čari
cvetovi se nad njom svode.

Cvet prokazan bdenjem čuva
kljun orlujski na prestolu.
Slavi cvetno svetilište
na stožeru – Ibar dolu.
Dok zdravicu opet glasi
sa ikone sad od slavlja,
krunidbeni dan procvao
na budnici prah ostavlja.

Sve srušeno da ne bude
u ljubavi krv još teče.
U Magliču iskovana
gradi dvorac svako veče.
Raznizanim cvetovima
zlatom bezvremja otkana,
svetle vere krst još čuva
slavoluk od jorgovana.

NA HODOČAŠĆU

Svetom Savi

O riznico znanja i mudrosti Božje,
iskrom iz pepela svetliš srpstvu celom.
Nad pragom naroda tvoje ime bdije
blagotvornim mirom i Svetim Počelom.

Zracima tvog duha deževski sine
jedinstvo i snaga uz sjaj brojanice
verno drži Simvol vere sa visine.
Gramatom ovenča slavnoj lozi lice.

Opet u Deževi međ svojim ljudima
bez vladarskog žezla vršiš propovedi
slovom logosa, sve tvoj lik poprima.
Uz rame ti živa senka s neba sedi.

Tvoje luče plamen i umna bistrina
nadrasta temelj što pred silom pade.
Ostalo kormilo Svetog Oca i Sina
iz večnoga gliba uzvisi nam nade.

S tvojih ruku kaplje duga što se javi
povešću s Vračara kad ti steže ime.
Prosuo si semenje mira i ljubavi.
Ima ti se zavičaj zakititi čime.

Tragovi tvog carstva sva vremena broje.
Preko nade zora, tobom posta plavlja.
Na šiljku plama vladičanstvo tvoje
raspiri radost vere Pravoslavlja.

Božjim znakom pečatan u sudbini hrama
svaki god leluja iz tvog očnog vrela.
Duh stožernog svoda opet je sa nama.
Put nebu sačuva oreol s tvog čela.

Kap meda u srcu sa imenom Hrista
proneo si časnom dušom kroz oluje.
Zavičaj ti zbornim hodočašćem blista.
To mač Božje reči pravdu počituje.

PREPORODITE PESMU

Pesmo, ti hoćeš u oblake
a ognjice ti ostale bez sjaja.
Čudnom merom često prosuđena
i pesničkim grehom naružena
na tvom licu kraljevskom
praznina je zadanila.

Na pokrovcu ti prazno seme
sa dna sabira strofe oko vrata
i sveti pesnički zasun podiže,
da niske strasti zakorače
uz tebe i tvoj žar i jad
u Velika pesnička kola.

Nemoćna dragano slavnog glasa
za srce perom prikovana,
danas si sluga putu
robe u opni bez svilenog sjaja.
Na postelji crvotočnoj
čekaš svoje plaćeno zrenje.
Preobražena u senku naše buđi
ko će da te preporodi?
Crn ti je obraz i pero crno
dok se u pobedi pobeđena slivaš.
I Damaskinovo ime ocrnjuješ
dok greh pesnički ka Golgoti nosiš.

KAP RUMENI

Momčilu Nastasijeviću

Još šapat poljupca budi
Đurđevdan rasut na steni,
gde glasje pesme poludi
strepnjom iz kapi rumeni.

U slutnji ljubavna krila
greh ti razneše telom.
Rosa nektarom ispupila
za Gospom na konju belom.

Trešnje, čvor žudi orosi.
bliskosti presudan znak.
Kovitlac vatrom u kosi
lepotom spoji vam mrak.

Vinuta kraj nogu njenih
strast je obavila duga.
U mlazu sjaja zastao stih
vekuje sred lirskog kruga.

POLJUB

Na usnama pelud mi se svio
i sa srca vihorom raznosi.
Među nama svetluca čas mio.
Prah sa sreće ostavlja u rosi.

Čar izdanka ljubavi sve više
sam nevidljiv, užari mi rime.
Neporeciv trag dušin miriše
da nalikom posrmi nam ime.

Da l’ se ljubav sama zavetova
pa žeđ srca raspiruje gusti.
Svilen – zvezdo, čoveče iz snova,
nisku zvezda na čelo mi spusti!

Sto života ovaj život treba
za sve što mi u umu zasjalo.
Ne izmeri vreme, svetlost neba,
ni huk mora hladno počivalo.

Devičanski sjaj čežnje vijuga
rasprskava u cvast tren još koji.
Bojama nas ispunila duga.
Pun čekanja nek nas poljub spoji.