Dajana Lazarević – Predgovor zbirci

Ljubav je kapljica nebeske rose koju nebesa kanuše u blato života da mu zaslade gorčinu.
A.S. Puškin

Kada sam 2019. godine prevodila poeziju Branka Škorića na ruski jezik (zbirka „Majski cvet“, izdanje Udruženja poetskih stvaralaca), u predgovoru sam diskutovala o književnom stvaranju u poznijim godinama života. Naime, često se govori o pisanju u terapeutske svrhe, a sa datim terminom su saglasni i medicinski stručnjaci. Tri godine kasnije, u rukama držim novu zbirku istog autora i, bez ikakvog dvoumljenja, čitaocu svedočim sledeće: ovde više nema govora o terapeutskom pisanju. Mi imamo ispred sebe jednu jasno izgrađenu i sigurnu u sebe književnu ličnost koja zna šta hoće i kojim putem želi da ide.

Osnovni motiv Branka Škorića i dalje su sećanja. Ali ne sećanja po liniji „žal za mladošću“, već sećanja koja nadahnjuju na život u sadašnjem trenutku i produžuju ga. Pesma „Pogled s brda“ jedan je od najboljih primera za to, ali i „Zalazak sunca u Zadru“. Zanimljivo je da su sećanja (ruku na srce, iako stara više od pola veka), u sećanju pesnika vrlo živa, dinamična, bujna – nadohvat ruke. Zavičaj, rodni Benkovac, je toliko jasno i detaljno opisan, da se čini da ga pesnik nikada zaista nije napustio.

Zbirka verno oslikava životni put Škorića – od Benkovca do Amsterdama, pa do Sankt Peterburga. Napustivši rođeno ognjište zbog društvene nestabilnosti, pesnik odlazi „trbuhom za kruhom“ u Amsterdam, gde do danas živi. Ali životni putevi ga vode po raznim gradovima i državama – pesnik putuje, upoznaje kulture i ljude, razmišlja o smislu života i trajanja. Tako dolazimo do drugog najjačeg motiva u njegovoj poetici – ljubav. Ovo osećanje vidimo u raznim vrstama i oblicima, od ljubavi prema pomenutom zavičaju do ljubavi prema ljudima uopšte, ali naročito značajna je romantična ljubav. Obratiću čitaocima pažnju na pesmu „U imenu tvom“. Za Škorića je karakteristično realno prikazivanje ženskog bića (njegova „muza“ je ponekad prgava, nehajna, zaboravna prema onom ko je najviše voli; ili pak – pegava, zrzava itd). Ali upravo u svemu tome se i nalazi njihova bit savršenstva – ono što opčinjava i nadahnjuje.

Noviteti u poeziji Branka Škorića, u kojima se tačno vidi njegov književni napredak i sazrevanje veoma dobro su oličeni u pesmi „Ostani u meni ista k’o i pre“. U ovoj pesmi vidimo pravilan ritam, raspoređenost rime, liričnost jedne sasvim korektne ljubavne pesme. Slično može da se kaže i za pesmu „Vrati se, da ispratimo laste na jug“. Konačno se poezija Branka Škorića lišava proizvoljnog ritma, dužina stiha se koriguje, kao i rima i sam pesnički izraz. Tendencija ka usavršavanju je jasna.

Interesatno je da u samoj zbirci postoje i tri pesme koje su autorke posvetile našem pesniku. To su: „Čekaću“ – pesma tajanstvene žene potpisane kao „Majski cvet“; „U očima Vašim“ – beloruske pesnikinje Marije Kobec; „Spoznaja Ljubavi“ – glumice O. Lopušanski. Pesme posvetnice su česte u poeziji Škorića, a u tri gorenavedene pesme vidimo i uzvraćene posvetnice. Osnovni njihov motiv je, svakako, ljubav, prijateljske ili romantične prirode.

Životni put je čudnovat, pa se pesnik okazao i u Sankt Peterburgu, jednom od najlepših gradova na svetu. Ovaj grad je, čini se, mesto ljubavi njegovog prijatelja Holanđanina Jana i Ruskinje Ane, ali i grad u kojem je sam pesnik (tokom radne karijere – nastavnik srpskohrvatskog jezika, književnosti i istorije) vršio svoja istraživanja o ruskim klasicima Puškinu i Jesenjinu.

Međutim, sećanja na ova istraživanja nam ne donose pesme, već kratke priče. Sa dokumentarnom tačnošću Škorić opisuje svoje boravke u Peterburgu, literaturu koju je čitao, informacije koje je saznao o svojim omiljenim pesnicima i iz kojih izvora. Čini se da je ovo posebno svetao i interesantan period u životu pesnika, kada proširuje svoje znanje i dobija nove inspiracije. I kad Škorićeva poezija ne bi bila po vašem književnom ukusu, smatram da bi njegove priče o Puškinu i Jesenjinu vredelo pročitati, kao deo jednog neponovljivog ljudskog životnog iskustva.

Kako svoju ljubav prema ruskim pesnicima, jeziku i kulturi Škorić ne krije, tako vrlo jasno iskazuje i svoja patriotska osećanja. Pođimo od večne ljubavi i mislima o rodnom kraju, pa do ljubavi prema celom srpskom rodu. U knjizi „Sećanja – ako život i obmane“ (2011) Škorićeva borba za srpske interese u Holandiji tokom celog njegovog života verno je prikazana, a u ovoj zbirci imamo jednu posvetnicu – „Gavrilu Principu“, koja se prirodno nadovezuje na njegov životni put. Stih „za slobodu svog naroda“, osim što verno opisuje razloge delovanja Principa, takođe u mnogim stvarima opravdava misli i dela pesnika tokom neobičnog životnog puta.

Sve ostalo ću ostaviti čitaocima na zaključke. Kao kritičaru i prevodiocu mi je drago zbog Škorićevog književnog napretka i nove zbirke, kao i pohvala i objava u književnim časopisima između prethodne i ove knjige. Naravno, pesniku želim još mnogo uspeha i da pesma „Moj testament“, sa vrlo sugestivnim motivima puta u večnost, bude odložena za neka daleka vremena.

U Beogradu,
20. septembra 2022.