Вељко Петровић

ISSN 2334-9417 (Online)

Вељко Петровић рођен је 5. фебруара 1884. године у Сомбору. Гимназију, на мађарском језику, завршио је у родном Сомбору. Године 1902. одлази у Будимпешту где је студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода Саве Текелије, чувеног пештанског Текелијанума.

veljko petrovic biografija
Вељко Петровић

Прве песме је почео да објављује 1905. године. У пролеће 1906. године у Будимпешти са Јурајом Гашпарцем уређује месечник на мађарском језику „Кроација“ („Croatia“), у чијем поднаслову стоји „Хрватско-српски социополитичка, економска и књижевна месечна ревија“. Исте године, пошто је апсолвирао, главни уредник, загребачког „Србобрана“, Светозар Прибићевић, обавештава га да је примљен у уредништво.

Године 1908. Вељко Петровић прелази у Сремску Митровицу за уредника „Слободе“, а 1909. године постаје уредник сарајевске „Српске ријечи“. Потом је 1911. емигрирао у Београд, где је радио као ратни дописник за новосадски „Браник“ и за сарајевски „Народ“. Између 1914—1915. био је у штабу Моравске дивизије XX позива, док није позван у нишки Југословенски одбор за једног од уредника „Савремених питања“.

Прешавши Албанију упућен је у Женеву, у новинарски пропагандистички биро, где је радио до 1918. год на штампи и публикацијама. 1918. год. изабран је за члана Југословенског одбора. Вељко Петровић се тада надао да ће бити постављен за амбасадора у Будимпешти, међутим, уместо тога 1919. је именован за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду. Следеће 1920. године премештен је у Министарство просвете у Београд. Између 1921. и 1923. био је шеф Кабинета министра, затим је именован за референта у Уметничком одељењу, а од 1925. године постаје инспектор у истом Министарству.

У то доба одржава везу са многим угледним српским књижевницима као што је био Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и Милан Кашанин, али и са ликовним уметницима као што је Петар Добровић који је урадио графику за насловну страну његове збирке приповедака „Буња и други
у Раванграду“.

Умро је у Београду 27. јула 1967. године и сахрањен уз велике почасти у Алеји великана.

Песме Вељка Петровића читајте на линку