Стеван Раичковић

ISSN 2334-9417 (Online)

Стеван Раичковић рођен је 5. јула 1928. године у Нересници код Кучева. Био је српски песник и академик.

Stevan Raickovic
Стеван Раичковић

Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је и матурирао. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда.

До 1980. године Раичковић је био уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. а за редовног 1981. године.

Објавио више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен.

Стеван Раичковић је био водећи песник љубавне лирске поезије послератне српске књижевности. Појавио се на југословенској књижевној сцени раних педесетих година прошлог века. Побунио се против превладавања социјалних и патриотских тема, које су у то време биле у моди, тако што је представио лирски облик који је сконцентрисан на личност и њене субјективне емоције. Раичковић је остао веран властитој визији поезије, а њене главне особине су једноставност и интимност. Иако је књижевну каријеру почео у исто време као и двојица његових савременика, Васко Попа и Миодраг Павловић, чији су радови обележили послератни модернизам, током четири деценије наставио је своје плодно стваралаштво меланхоличног тона, јаке сензибилности и појачане преданости природи, на граници између неоромантизма и савремене поетске имагинације.

Преводио је руске песнике, Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, сачинио је избор поезије Бориса Пастернака. У препеву „Седам руских песника“ и антологији „Словенске риме“ представио је и модерне руске песнике. Превео је и Шекспирове сонете и „Десет љубавних сонета“ Франческа Петрарке.

Раичковићева поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком.

Умро је 6. маја 2007. године у Београду.

Песме Стевана Раичковића читајте на линку