Гордана Димитријевић – Бели брег

Из архиве Суштине поетике

ISSN 2334-9417 (Online)

– Хладно је! – привијала уз друга, придржавајући се дрхтавом руком.

Узалуд је све приписивала хладној јануарској ноћи и сувомразици, танком капутићу и оштром планинском ветру. Помисао да ће проћи поред тог уклетог места о којем је слушала најстрашније приче, уносила је зебњу у њено плашљиво и још увек детиње срце.

– А да пожуримо мало? – рекла је тихим испрекиданим гласом пуним немира. – Можда ће ме брзо ходање угрејати.

Прогутала је последњу реч и на тренутак стегла шаке у песнице, као да сама себи држи палчеве и куражи се да остане прибрана.

– Јеси ли чула да се на овом месту некада јављају чудне приказе људима? Мора да си чула за Бели брег? – упитао је друг сасвим немарно, као да се распитује о временској прогнози.

– Нисам чула ништа о томе – слагала је.

Његово питање следило јој је крв у жилама. Осетила је како јој језа пролази телом и подиже сваку маљу на кожи. Губила је дах, а није смела да успори.

– Мени су одавно испричали причу о човеку који се сам враћао са неке славе. Била је зима, а он је пролазио овуда, у глуво доба. Баш као и ми сад – настави он.

Мало поћутавши, додаде:

– Одједном, човек зачу музику, трубе, људске гласове. Пред њим се створише сватови и младенци. Веселили су се и пили, а песма се орила са свих страна. Побратим га поздрави и позва да им се придружи, прижајући му чутурицу са ракијом. Човек узе ракију и, како обичаји налажу, прекрсти се. У тај мах нестаде све, а он се препаде схвативши да се налази на рубу литице. У руци му беше корњача.

– Не… Ни-сам чу-ла за то – једва изусти она.

Осети слабост у мишићима, а ноге почеше да joj клецају. У тај мах, зачу се музика трубача. Избезумљена од страха, осети изненадну снагу и потрча што је могла брже. Звонило је са свих страна, све јаче и јаче.

– Проклети мобилни! – узвикну друг, покушавајући да промрзлим рукама извуче телефон из унутрашњег џепа. – Опет ми је сестра променила мелодију, само да ме друштво задиркује!

Била је предалеко да би га чула.

Гордана Димитријевић, аутор приче

Из архиве Суштине поетике, број 19, 4. јул 2015.