Раде Шупић – Убости светлост

ISSN 2334-9417 (Online)

ПО ИНСТРУКЦИЈАМА УМРЛИХ

Можда ће се једног дана
наш прах ујединити
у специфичан космос зрна
И украсити неке случајне пустињске дине
или кактусе

Како би сутрашњи проповедници
нове вере
Могли под нашим јединством
да сакрију своје списе

Док пролазе кроз пустиње
на коњима

и док их шибају
клеветници



***

Модерна поезија узела је маха
бродови теку уназад
по инструкцијама умрлих
Не понављају се светска чуда
превише је очевидаца
Јавни позиви за примање саучешћа
најновији су принципи жалости
скроз рашчлањени
по угледу на патологију

Феномени су све чешћи
онтологија се поистовећује
са психијатријом
Светина је заслепљена
дрвеће неочекивано добро отворено
сахране су гламурозне
покојници славни 40 дана
Због тога
корење се довитљиво пробија
према боговима

 

***

Моја домовина је једна пољана
где утопија није одбачена као могућност
Ту смо после ручка
грлили дрво маслине
и предвиђали
да ли ће га неко сутра волети

Онда је дошао настанак света
јер неко се озбиљно
играо Бога
Наша домовина је била мртва
а ми смо добили карту за исељење

Зато смо овде
Зато пишемо поезију

***

Убости светлост
као када нож пролази кроз колач
Направити рођенданско
изненађење
Најдубљу рану света

Потом се запитати
куда то светлост бежи

Учили су ме да ће такво сунце
уместо крви
остављати пламичке

довољно јаке
да би му се ушло у траг




ДВА МЕСЕЦА ОД СМРТИ ЗАГАЈЕВСКОГ

Богу је требало барем 20 писарница
за архиву мојих грехова
Мајски облаци су смршали неколико тона
Адамове песме су изненада решиле
да се осамостале
Болешљива деца на улици израстала су као зуби
а комунални радници
(за разлику од мене)
рецитовали су „Барбару“
у задњој ложи
воћног камиона

 

***

Рат је игра у којој губе
сви осим земље
натапа се еритроцитима
да би дрвеће могло да преживи
Једнога дана
вратићемо земљи дуг
халапљиве руке пуне воћа
(и то није све)

Једнога дана
све што нам буде припадало
крстићемо сећањем
(и нашим и туђим)

Нечија ће деца
прибирати плодове
створене од нас

и штета што нећу бити ту
да им то кажем

О ПЕСНИКУ

Раде Шупић
Раде Шупић, песник

Раде М. Шупић (2000) је песник из Лазаревца, студент Београдске академије пословних и уметничких струковних студија.

Написао је песнички рукопис „Поезија коју нећете дочекати“. Најмлађи је финалиста 53. Фестивала поезије младих у Врбасу. Финалиста је конкурса за награду „Тимочка лира“ 2021. године.

Живи и ствара у Лазаревцу.

Извор: аутор