Марко Матић – Прва шанса

(Из архиве Суштине поетике)

ISSN 2334-9417 (Online)

ПУТ

Када си био још сасвим мали
говорио си да си несрећан,
говорио си да те самоћа умара,
и да желиш да одеш далеко,
што даље од очаја.

Када си мало порастао
напустио си родитељски дом
спаковавши у кофер оно мало несреће
из своје ране младости
и отишао у Свет да тражиш срећу.

У хладној средини, без иког свог,
био си окружен незнанцима,
био си усамљен међу људима
и другачији међу истима.

Када си се први пут вратио кући
срео си љубав свога живота,
и са њом поделио најлепше тренутке
који су убрзо постали само сећања,
јер си морао поново да одеш.

Време је брзо пролазило,
толико брзо да ниси ни приметио
да си већ постао човек
и да си отишао даље
него што си мислио да хоћеш.

Када си ишао у родитељски дом
говорио си да одлазиш,
а када си ишао у Нови дом
говорио си да се враћаш,
почео си да заборављаш
где је твој прави дом
и кога заправо волиш.

Оно мало несреће које си понео са собом
сада су постале твоја срећа
спрам несрећа које су долазиле.
Твој живот је почео да се утапа у вино
у коме си покушавао да нађеш истину,
али си схватио да је једина истина
оно што ти јеси,
и да треба да живиш у нади на боље дане,
у нади на тренутак
у ком ћеш схватити ко ти заиста јеси,
тренутак у ком ћеш наћи срећу,
тренутак у ком ћеш наћи себе.




ЛЕТО

То лето је мирисало на тамбуре и песму,
а под прстима се осећао лепљиви прах љубави
који је доносило пролеће наших младости
тешке тек петнаестак година,
тог лета смо почели да сишемо нектар срца
и да не слушамо шта глава наређује,
тог лета су умрла многа деца,
а рођени одрасли људи.

Тог лета су почели цветати
најкраснији пупољци ружа
које су позивале да се уберу,
али поред оних које су се лако пружале
ја сам изабрао ону са највише трња,
али са највећом лепотом,
њено име је разлог постојања света,
њено име је Мудрост.




Она је циљ мога живота
и честа слика моје љубави,
она ми отвара очи
и тера ме да дишем,
она је део маште вечитог дечака
и смисао његових песама,
а њено име је најлепши синоним за љубав.

Тог лета сам јој прећутао сву своју љубав,
и ево, још ћутим,
и надам се
да ће јој неки јесењи поветарац
умилно шапнути да је волим.
самог аутора.

ГРЕХ

О зар сам те ноћи морао кренути
сокаком тамним у ноћ бескрајну,
у ноћ хладну и очајну
где провејава грех и смрт?
А да сам само прошлога јутра
кренуо узводно, зраком спасења,
ка Источнику хладном и слатком,
био бих сада тамо где нисам,
и не бих био оно што јесам.
Тад бих те волео нежно и чисто,
само да нисам морао кренути
сокаком тамним у ноћ бескрајну.



ШОАХ

У возовима без реда
возе се милиони,
у безбројним вагонима
са знаком древног царства,
са знаком срамоте и понижења
вози се смрт.

Где си Господе?
Да ли си најзад напустио
народ Израиља
после толико столећа?
Далеко од Земље Обећане,
Земље у којој теку млеко и мед,
Твој народ је у прогонству
у земљи у којој тече само крв.

Где су меноре Божије премудрости?
Згажене су и спаљене,
као и синагоге,
а Давидова звезда је постала
симбол страдања и смрти.

Пасхе су наше крваве,
Халели се претварају у вапаје,
Тора и Талмуд су згажени,
рабини дају последње поуке
пред одлазак у наручје Аврамово,
а ми кличемо:
„Сети нас се Господе!“

Тромо се вуку возови без реда
и одвозе Изабрани народ
у непознату смрт,
на нашим уснама непрестано је Шоах,
док кроз ноћ одјекује:
„Јахве је пастир мој!“

Возе нас као јагањце на клање,
а ми се питамо да ли да отворимо уста своја,
да ли треба плакати над животима
који су изгубљени нашим рођењем
само зато што смо Израиљ?

О ПЕСНИКУ

Мако Матић
Мако Матић

Марко Матић је рођен 11. априла 1996. године у Лозници. Није имао већих успеха у песничкој каријери, јер је још нема. Ученик је Богословије Светог Саве у Београду и нада се да ће постати добар свештеник, уколико свештеник то уопште може бити. Тренутно је у потрази за будућом попадијом, што му је ваљан разлог писања љубавних песама, али данашње девојке су сувише вредне да би се могле купити његовим глупавим стиховима, стога је принуђен да тугује над својом несрећом и да проклиње дан када се родио надајући се да ће већ нека љубазна (или још очајнија од њега)  девојка пружити му руку спасења, а до тада остаје му да се узалуд нада својој срећи коју никада неће имати.

Напомена: Животопис младог песника написан је по диктату самог аутора.

Из архиве часописа Суштина поетике, број 30