Суштина поетике
Online poetry




Рајица Марковић | ЗИДАЈУ ЗИДАРИ


Неуморни зидари Великога града 
Зидају охоло без вишњега склада
Тамницу греха и духовног пада
Да ко некад палим царствима овлада 
Без савести људске и Господњег страха
По пројекту који састави аждаха

Зидају зверињак све по адској мери
По броју човека и по броју звери
Град смртнога греха и вечнога блуда
Да гордост осветли свет са седам брда
Мудрошћу змијском где беше избљуван 
А Духом голубијим под земљу угруван.

Да копрца раздељен на три мрска дела
И јури за покиданим удовима тела
Од истока до запада, од југа до севера
Свуд куд вера прође а оста невера
Где пролазни сјај порфире и свиле
Би телима дражи од Божанске силе.

Из змијињих уста тече мудра плима 
Подижући зидине порушеног Рима 
Да свеже из народа земних и племена 
Списак неуписаних на небу имена 
Што јурећи своја умножена хтења
Пречуше зов речи вечнога спасења.

Опијено блудом за њима исходи 
Оно што прежива на земљи и води 
У папцима и копитама што му лежи сила 
И перајама место голубијих крила 
И у јуриш креће пород нечастиви 
На Христову Цркву што на небу живи.