Суштина поетике
Online poetry



Рајица Марковић | ЖАЛ


Понекад очи му буду 
Некако одсутне, снене 
Тад слуша из срца у чуду 
Домаћина васељене. 

Док тама се разлива соком 
Десним и левим оком 
У срцу му невиђен станује 
Онај што даном данује. 

У гомилама нестаје свет 
У махнитој трци за паром 
Жали му промашен крет 
Жали са својом станаром.