Суштина поетике
Online poetry



Милоје Вељовић | ЕВО МЕ НОЋАС


Ево ме ноћас ко кочањ трули
У пласту туге смотан у тами
Језде крај мене срећници многи —
Ја им завидим, али не драмим!

Ево ме ноћас у личном сосу
Душу пред Богом стидљиво стежем
Зуба ме време ко кобац стрви —
Недаће ипак куражом вежем! 

Ево ме ноћас алавог среће
Дрхтим крај чаше кô брезов прут
Судбину карам, али не кунем —
Нисам због себе на друге љут! 
 
Ево ме ноћас у крошњи брига
Које класирам кô рубље прато
Вера се рађа из сочне псовке —
Вуче ме напред кô висак клатно!

Ево ме ноћас на реци суза
Које у очној пливају кади
Ипак им не дам да кану вани —
У чвор их вежу уздаси златни!

Ево ме ноћас у чабру чежње
Цуре по мени капљице зноја
Једна за другом жудњe ме стижу —
Држе се за ме ко муве роја!

Ево ме ноћас на рубу пакла,
Али с погледом у правцу неба
Сунце се увек из мрака рађа —
Губити вољу никад не треба!