Суштина поетике
Online poetry



Милица Тасић | НЕЗАЗОРИЛО ПИСМО


На сметилишту
писмо
седог времена
заборављених уздаха
и суза што капљу
иза свега

Дрхти на
длановима сањалачким 
али не буди се зором

Остављени дани
боје неба бришу
умрли сати
разливени на згаришту

Заспало сунце
грли слепе снове 
прогледали љубљени
али не виде више
твојих очију боје

У неотвореном писму
пламтимо нечујно сад
а прах болних нам срца
нечије гараве ноге газе