Суштина поетике
Online poetry


Милица Тасић | ЉУБАВНО ПРЕПЛИТАЊЕ


Желим погледе 
бескрајне 
као цвркута птица
дуге
у зеленилу пролећа 
да дотакнеш ме уснама 
док топлину осећам
и шапат налик ћутању –
ни реч да не проговорим

Желим да не реметимо 
тишину 
док длановима клизиш ми по врату, 
преко рамена до линије груди, 
усне у пољупцу дугом
да осетим драж 
миловања неускраћених

Желим преплетене нам руке
твоје дотицање
удолине палца и кажипрста
лагано
и педаљ само ниже 
док осећам 
као пером ме дражиш
тихо, 
полако, 
удишем дуња првих мирисе
 
Дланова линије да откријеш 
сваку једнако да милујеш 
и линију груди пратиш 
а потом
испод их обухватиш  
да осећам додире све
нежне, 
тихе, 
најнежније

Кроз осмех благи, 
помало скривен,
на угловима влажним 
срећу да тражим

Једина, тиха, ноћ је близу
и дрвеће махне, 
пољупцима бескрајним,
док лахор једва да додирује власи,
иза уха мило проструји.

Шапућеш - ћути - док уснама дотичеш
незрело дете у жени,
и збуњену лепотом 
у наручју ме држиш
дах страсти ми се отима
док слушамо цвркутање 
тишине у нама

Заиграј ми звездано коло на небу
кад ме поново будеш срео,
до тада минути расту
и вео сат покрива цео

Ишчекујем за вечност 
загрљај анђеоски
топлину усана твојих,
испод липе мирис твој да удахнем
док тело дрхти од спајања
и туге брзог нам растајања

Лишћем да ме поново грејеш,
тихо шапућеш да сан нису
погледи дуги 
и миловање,
трен нека стоји у времену 
док љубав пупи
и најлепше боје ствара
као да је љубав
милована
наша једина
и права...