Суштина поетике
Online poetry


Милица Тасић | КАО ЛАХОР


Тихо умирем
Дозивајући једно име 
Тужно
Криком
Полугласом преосталим
Заборављам на све
На изгубљене тренутке 
Нестајем 
Иза сунца 
Негде
Где се најтише пева
Дуга ме шарени и 
Остављам крила 
И лептиров цвет
Што латице мирно склапа
Смрт очекујем лако
Ни у тузи
Ни у срећи
Полако
Као таласи 
Кад покрију нежно обалу мора 
И ништа прече 
На овом лудом свету
До нас двоје
Није било
Сада
Сам
Мирис песме удишем
Песму једину
Што слушам 
У тихој ноћи
Ваздух понестаје
Одлазим
За вечност снова
Тихо
Као лахор.