Суштина поетике
Online poetry



Милица Тасић | ДА ЗВЕЗДАМА ДАХНЕМО


У уху си одјек из даљине
Вест из туђине
Гром из невеселог неба
Чујем те
Кроз ледене кише

Једино тебе на длану
Међу прстима си разасут 
Међу зраке нежно се успињеш
И топло голицаш линије
Милујеш ми руку

На раменима ми лешкариш
Промолило се сунце и
Греје ти око
Гориш у мени

У срцу си букнуо
Бијеш кроз дамаре
У уснулом телу
Покрећеш ме

Низ бутине ми клизиш
Ногом до пете
Узаврело ме тражиш
Осећам те

У главу се вратиш
Да мисли ми узбуркаш
И свешћу мојом поиграш се
Будна  сањам
Додирујем те

Космос се врти
Око наших глава
Рој у кошници снова

Тражимо знакове
Усред лудог
Непознатог нам пута
Да љубави махнемо и
Звездама тихо 
Да дахнемо