Суштина поетике
Online poetry



Милица Шојић | ВАЛЦЕР СА СОБОМ


Играм валцер
Са собом,
Широким окретом,
У трагу,
Остављам расуте цвјетове;
Сваким кораком
Као звоном одзвањам.

Смијешим се
И срећна сам,

Руке су ми спојене
С ваздухом
И заједно простор
У плаво бојимо

Чујем одушевљење
И аплауз;
Чујем музику и смијех;
Чујем љубав и срећу...
Долазе по мене.

Играм валцер,
Који је требало
Играти с тобом.
Ох, лице моје познато,
Како си
Одједном ваздух постало?

Играм валцер,
Широм отворених очију
Обучена у бијело,
Љепше је на јави сањати...

Играм,
И не желим стати.
Срце моје распукло,
Зар никад да те саставим?

Играм валцер
И не желим престати,
Не желим овај ваздух
Из руку пустити.