Суштина поетике
Online poetry



Милица Шојић | ПЈЕСМА МЕ ЈЕ САХРАНИЛА


У вихору постојања
Колуту магле
И вјетра снаге
Бура емоција
Ме је водила

У данима бола
Осмијех није
Силазио са усана

У данима среће
Опрезност
Ме је чувала

Срцем сам слушала
И душом осјећала

Пловило је негдје
У мислима
Да читав живот
У стих може стати

И док једрила сам
Морима пустоши
Гледала сам траг људскости

У маси окупљених душа
Празнину
Сам осјећала

И знала сам да
Је парадокс
Негдје близу одговора

У пјесму стаје
Све што је лијепо
А лијепо је све
Што је у души

Пјесма ме је сахранила 
Јер са последњим
Стихом
Истекла је и 
Последња кап љепоте.

Вриједило је живјети.