Суштина поетике
Online poetry


Миланка Кузмић | БРАНИМ ЉУБАВ


Када ставим своју уморну руку
на твој њежни длан,
то не значи да ми ослонац треба,
него тражим комадић љубави твоје,
мјесто да одморим своју душу
и сакријем своје снове.

Када сњежном мећавом завијем твоје срце,
то не значи да те не волим,
већ желим да сачувам твоју дивну љубав
за друге и за себе,
јер свијет је превише зао,
бранићу те и животом голим
да ти не узму и оно
што ти нико није дао.

И зато, ако некада зачујеш моје троме кораке
како одлазе блатњавим путем
у ноћи без сна,
ти не питај ништа,
јер ништа може постати све,
рећи ћу ти сама,
ја нестајем у беспућу живота,
браним те и од себе.