Суштина поетике
Online poetry



Милица Тасић | ЦРВЕНИ МАКОВИ


Буди ми далеко 
да мирис твој не омами сва чула
бојим се уздрхтаћу 

Буди ми далеко 
да очи моје те не виде
бојим се заљубићу се у сунце 
које залази лагано у твојим зеницама

Уснама воћним не дотакни ми 
тело жељно сокова
бојим се узбуркаће се руке на мору 
твојих груди

Буди ми далеко 
миловања твога се бојим
задрхтаће жиле страсти и набујале мисли моје и
сваки нерв разгалићеш
док покривам те целом душом својом

Буди ми далеко јер 
Морфеј ће нас пољупцем 
уљушкати у лепе снове
газићеш макове црвене 
љубави твоје и моје