Суштина поетике
Online poetry



Марија Jефтимијевић Mихајловић | ПОГЛЕД У ВРЕМЕ


„Гле, небо је унутра у теби.“
С. Јустин Ћелијски 

Кад затвориш очи, отвара се време
– Каравани промичу кроз градове
Видим тезге, сувенире, арабеске
Миришу слике на тамјан и воштанице
Безгласно плачу зидови и фреске
Видим Јерусалим, Призрен и Дечане
Храм Господњи и Богородице Љевишке...
Чујем мајке и чујем крике дечје
Уском стазом на путу за Једрене
Победнике, рањенике, побеђене
Млади месец и крст, сабље укрштене

–  Рану која светли и крв која капље
По пољима равним, међу гробовима 
Миомирис шири босиље и смиље
Међу уснулима и пробуђенима
Од Галилеје до Газиместана
Свуд су Поља смрти – Поља дарована
Високо се узнела до Светих Дечана...

Бол полегла у класју и житима –   
Дашак ветра лелуја у очима
Душа поје слова љубве тиха
–  Све су наше ране да их Љубав  вида.