Суштина поетике
Online poetry



Лабуд Н. Лончар | ОН ОДАВНО ХОДА



Његово срце станује на небу
И Он одавно хода
Без срца у грудима
Очима претражује космос
Који станује у њеним очима
Корацима мјери таласе морске
Који му глежњеве квасе
Вјетар му доноси узалудно
Даљине одбачене за раменом

Он одавно хода
Без сузе у очима
И без срца у грудима –
Тамо станују устрашене птице
Што јутра буде

Његово срце одавно
Станује на Небу...