Суштина поетике
Online poetry



Лабуд Н. Лончар | ЈУТРО


Јутро
мирише на
Женино бијело грло,
На брашно и орахов лист.

Јутро 
Маглом што сањиво
бауља са ријеке
Умива  прозоре
И у небо упереним димњацима
Изазива црвеног пијетла
Који накостријешен
На дну постеље
Чека да запјева..

Јутро
Хладним рукама
Јежи груди ђевојачке
И хлади вруће бутине

Јутро
Стидљиво доноси  пјесму
Откинуту са моје
Угрижене усне...


Павел Хајко - Петао и кукуруз