Суштина поетике
Online poetry



Кристина Павловић Рајић | У ПОТРАЗИ


У потрази за тобом
Прокoцкаћу душу.
Тутње слутње, добошаре...

Једно вече касно,
Стрешћеш  попадало иње
С капута што мирише на вечног путника.
Касно једне вечери
Топли дах с усана прозбориће ми име.

Стари порцелан у дрхтавој руци
Одзвониће све страхове,
Све чежње већ с лишћем свеле.

Утихнуле су године збуњене
За једном вечери звезданом, искапале.

Застану погледи у сусрету,
Отворе се зенице целе и
Уплове нежно грлећи се боје,
У један вир утону обоје.

До дна се душа и онда стигло,
Признања није било.
Завеса трепавица је пала, 
Магија је остала иза
Већ познатог мизансцена.
Занемели смо као острво
Што се преполовило нечујно

Стрепим да ћу 
У потрази за тобом
Прокоцкати душу.

Доћи ћеш касне вечери 
Похабаних ципела
Дахом врелим прошаптаћеш 
Чувано под кључем драгоцено име
И питање – Куд нам се живот деде?
Плашећи га се, чували смо за крај
− Да једним пољупцем догоре
Сви трептаји измучени.

Високи јабланови шапућу са сенкама.
Силуете се  преплићу и расту 
Извите до месечеве свите.
Једне вечери  чекане, вечите.