Суштина поетике
Online poetry


Кристина Павловић Рајић | РАЗБРАЈАЛИЦА


Један, два – ево га 
Три, четири – одабери! 

Једна врана 
Незвана 
Долетела 
С Незнан поља 
Стаде, те се испрси 
И рече му: „Ту си!“ 

Из шешира стара 
Сада бежи бели зец 
Низ басамке танке 
Разлетеше се сламке 

Пет, шест – лоша вест 
Седам, осам 
„Знаш ли ко сам?“ 

Једна врана 
Незвана 
Долетела 
С Незнан поља 
Стаде, те се испрси 
И рече јој: „Ту си!“ 

Хоп, хоп из кецеље боб 
На астал се просу 
И показа косу, 
Накези се бабином 
Погуреном носу. 

Девет, десет – све у тресет 
Једанаест, дванаест... 
Mors certa, hora incerta1 

Једна врана 
Незвана 
Долетела 
С Незнан поља 
Мало само одстоја 
Изнад главе гракну: 
„Ту си!“ 

Ђа, ђа зврнда рђа! 
Иш, иш у буњиште!


1 Mors certa, hora incerta – Смрт је сигурна, час смрти несигуран