Суштина поетике
Online poetry




Кристина Павловић Рајић | ПАНДОРИНА КУТИЈА


Женама  - дарованим крвником

Сати  ћутње 
Скупили се у грлу
У  пустоши  стана страхотна,
 Узалудна нада
И оно јуче 
И оно сутра
Плашим се да све је данас

Бљесну шамар 
Ко у оптуженичкој соби

Скотна ти утроба
Ти пакао само рађаш
Творац  си  лажи и преваре
Жучно ти  срце
Од заједљивости, муке
У позадини твојој нискост
Зачас у први мах севне
Из  наличја охолост

Иди одспавај
Остави ме
Расцепио си грло урлајући
Коље те досада
Гоне те мождани становници
Ти би зверске игре мало
Склони  горке канџе своје
Крваво ти славље

Наређујеш
Певаш
Грохотом се смејеш
Кучка везана
Гуска шутнута
Сладиш се сад поново, исто

Крваво јагње  обезнањено
– постављен  сто

Црквена позна звона
Сем пса што болом режи
Нема је ноћ и мук је с прозора комшијских 

Огромно ти око бечи болесне мисли
У  кутку собе
Очи  дечје престрављене