Суштина поетике
Online poetry



Кристина Јанковић | ПРИЧАЈ МИ


Твоје речи
Попут баршуна шапућу ми додиром меким
Пожњевене са равнице
Што ће никнути једном кад сумрак
Будућности неке преплете кораке у ноћи
Донете под крилом птице
С обзорјем под
Сенилом мојих усхићења и прекрити моје лице
Осмехом.

Твоје речи
Гладе ме и  милују пролетњим дахом
Летњим лахором спуштају се низином
Дубоко у прошлост мојих сећања
Дане окићеним ушећереним јабукама
Што се лепе за моје уздрхтале прсте,
Речи отопљене као снег, као иње
Речи са мирисом јасмина и  лимуна
Што  клизе низ моје усне

Причај ми
Причај, док се разбуктале искре пода мном плету
Ти, увиру мог немира
Нек процветају све наде моје
Што оставих за почетак приче
Све твоје речи што се у мени топе кап по кап.
И као водопад грунуће ка нама
Та сласт у ведри, речити слап.