Суштина поетике
Online poetry



Душан Ђорђевић Нишки | КАД У РЕЧИМА ШАФРАНИ МИРИШУ


Веселинки и Мирославу Душанићу
 
Шафрани чудесни, небески
Мандрагоре и Маргарете
На чудна места, као на фрески
Расту и причају причу ту:

О изгубљеном завичају, мајци осамљеној
Погледа који управљен моли и прашта
Из Завичаја дозива као у песми ТОЈ
Песникиње са Југа и песника, него шта.

Шафрани небески мисли им везују
За родну груду, мајчин дозив и ЦВЕТ
Без суза, на радост и узлет
До плавог Неба на звездама што јаше! 

Наше мисли и осећања са њима ста’ше
У ред, управљеног погледа без трена
Јер нас мисли вежу, каква је то бена 
Што песму пише кад Шафрани миришу?

22. 11. 2016.