Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                  9 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Ту око нас | Енеса Махмић



МОЛИТВА

У Сирији опет десетине мртвих
Крв убијеног дјетета слива се на груди мајке.

Хуманост! Једнакост! Правда! 
Одјекују ријечи велике и испразне 
Попут изгубљених хоризоната.

Синоћ су палили свијеће на трговима Еуропе
Кад предају одговорност боговима
Осјећају се бољим људима.

Бјежим од колективног лудила
Твоја рука на мом врату
Згражава обамрле пролазнике
Твоји влажни пољупци 
Пале сухоњаву библиотекарку
Што нас слиједи иза полица књига.

Кад ме прислониш на зид Преторске палате
Погледам у небо и сапућем:
Боже, свако заслужује да буде овако сретан.


ОСТРВА

Опет бура
Чујем звецкање верига тамо у луци
Опомињу
Нема се гдје побјећи.

И опет свијетле празнине, пусте улице, укочено дрвеће,
Удари олује по глатким површинама. 
Ужурбано човјечанство мучаљивих и несретних
Ходи у жамору 
Без станке и састанка.

Острва су као старе душе
Усуд им да стоје у средишту
Све виде
Све знају
А не отварају се.
Додирујеш ми руку без ријечи
Остављајући за собом само бат корака
И уморно дахтање. 

Утонули у маглу
Гутамо
Неизрециво.


ВЕРОНА

Чини се
Неки градови имају душу
Док ходаш чини  дотичу те свиленим рукама
Осјећаш се утјешено и пун си наде
Све док не падне снијег.

***

Узимам књигу
Коју си ми поклонио прије много година.
Никакве друге доказе немам о љетним ноћима.
Сјећања су засљепљујући одбљесци прошлости:
Барокно прочеље цркве утонуло у таму 
Додири
Твоји пољупци на мом стопалу...
Страст увијек пронађе пут
Бусен зелене траве израсте међу стијенама
И гранчица олеандера што је сломио вјетар
Испупа у ново стабло.

***

Недјеља је
Ноћ се спрема уклонити бољке 
Људи ће се забављати до ситних сати
Све док их понедјељак не врати
Тјескобним обавезама.
ПИСМО ЦВЕТАЈЕВЕ

Раинер, 
Одговарај само са да
На све што ја хоћу
Из тога неће произаћи ништа страшно. 1
Вријеме велике глади
Отупила су ме за зло
У ове ситне сате
Умјесто круха једем њемачку поезију
И надам се, надам да ћеш писати.

А Волга  се испријечила између нас
Волга испрљана крвљу и барутом
Силне границе и барикаде
Сваки дан доноси исту борбу
Исту отупљеност
Понекад ми се чини да нисам дорасла љубави
Као да знам само жалити.

Знам да ћемо се срести негдје
Можда то мора бити велики град?
Мали градови понекад обману
Дани протичу у дну пустих улица
Увлачим поглед
Гдје фаун испија ноћну огољеност гроздова
Не, не бојим се умријети овдје
Нити стрепим од крволочних чувара
Само пиши.


ТИХИ ДОН

Григорије,
Живот је овдје тежак
Ратови, дуге зиме и ријетка каша
Човјек нема чему да се радује
Гледам пространу степу 
Праље перу рубље на ријеци 
Косци откивају косе
И нико се не усуђује изговорити ријеч Љубав

Понекад у вреле дане кад надолази киша
Загризем длан
И пустим да ми олуја прекрије кожу капима
То је страст за којом жудим
Буице што се сливају низ пусту степу

Твој загрљај чини ме живом
Хоћу да се наљубим
За цијели свој живот
Послије ме можете убити.

1Одломак из писма Марине Цветајеве.


О ПЕСНИКИЊИ


  
          Енеса Махмић

Босанскохерцеговачка књижевница рођена је 1989. године у Добоју, али је одрасла у Маглају који сматра својим родним градом. Добитница је више регионалних награда: Аладин Лукач (2016),  Ристо Ратковић (2016),  друга награда Фестивала поезије младих Врбас (2015), награда едиције Првенац СКЦ Крагујевац (2015), те златна плакета Сосед твојега брега (2016).

Поезија јој је превођена на енглески, италијански, шпански и турски.

Објавила је збирке путописне поезије: Фаустова кћи (2015), Мапе Алме Карлин (2016), На мјесту које изазива уздах (2016) и Долорес (2017). Објављивала је у многим часописима у региону.

Живи и ради у Словенији.