http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
ISSN 2334-9417 (Online)
<<насловна
Број 1 Година IОктобар/новембар/децембар 2013.
Излази месечноИмпресум
23. 11. 2013. год.
                         __________________________________                   ______У овом броју _____________________________________________1__
 
ДВА ВЕКА ЊЕГОША

https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/broj-1/2/


 

   МАЛИ  ОСВРТ НА  ДАНАШЊЕ  ПОЕТСКО  СТВАРАЛАШТВО  


Поезија је најузвишенији вид уметности. Њена срж и суштина. Нажалост, данас многи песници је своде на обичност и тривијалност, заборављајући, случајно или намерно, да само песма у којој је песник ставио своју душу на папир јесте поезија. Песма мора да носи лични печат песникове душе, рекао је Црњански, јер иначе није поезијa. То је прво и основно. Међутим, данас се песници просто утркују да поезију без поезије, песму која ни по чему не сличи песми, ставе на највиши ниво песничког стваралаштва. Данас је веома важно бити нов само ради новотарије, а никако због напретка поезије. Бити другачији од ранијих поетских величина је циљ који не бира средства, па макар љубавну песму писали о „њеном обилатом мокрењу“ које песник слуша и још у стих ставља.

Друго, поезија мора да има поетику и мелодику (то лепо препоручује Пол Верлен у песми Песничко умеће). Поезија која то нема није поезија, као ни поезија уопштености, а ни песме које личе на приче. Поетика која опстаје и остаје за сва времена (без обзира на тренутна помодарстава) јесте поетика песникове душе дигнута изван свакодневице, са тежњом ка најузвишенијем у души човековој. У данашње време поезија је све то изгубила. Понекад више личи на кратку новинарску репортажу, јер забога, важно је све што је било бацити под ноге као да се тек сад рађа део уметности звани поезија.

Песма која је печат песникове душе једино може допрети до читалаца, јер могу се мењати схватања, мода, уметнички правци, али људска осећања су иста кроз векове, па није ни чудно што данас поезију скоро никако и не чита. Читалачка душа, оно најтананије у човеку, не може се преварити.

А. З.

  Уводна реч  

Часопис „Суштина поетике“  има намеру да књижевност, а посебно поезију приближи читалачкој публици која се, не сопственом кривицом, све више удаљава од читања било чега ако није трач и жута штампа. Обичан човек, у времену брзог живљења, нема времена да истражује већ узима оно што му се нуди. А нуди се све и свашта осим лепе и искрене речи. Кад ово кажем не мислим на телевизију и штампу, јер они су већ одавно у трци за новцем изгубили сваки критеријум. Овде мислим на књижевност, опет кажем пре свега на поезију, која у трци ко зна за чим, осим бити познат и део естраде, губи лепоту и снаку искрене речи. Проза је постала псовачка, уличног речника и жаргона, а поезија пуко препричавање догађаја око песника, без душе, слике и метафоре. Овим часпописом покушаћемо некако да вратимо књижевност књижевности, песника песнику, а све заједно читаоцима. Да ли ћемо у томе успети показаће време или упорност групе аутора окупљених на идеји СУШТИНА ПОЕТИКЕ.

  Уредник



¤




 СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА 

 МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 


https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/broj-1/3